Упркос масивном присуству деце у онлајн простору – један од три корисника интернета у свету су деца – премало је учињено да се заштите од опасности које их вребају у дигиталном свету и да им се повећа приступ безбедним онлајн садржајима, истакнуто је у тек објављеном годишњем извештају УНИЦЕФ-а.

Стање деце у свету 2017: Деца у дигиталном свету представља УНИЦЕФ-ов први свеобухватан преглед различитих начина на које дигитална технологија утиче на живот и животне шансе деце, идентификујући опасности, као и могућности. У извештају се наводи да владе и приватни сектор не држе корак са променама, излажући децу новим ризицима и опасностима, те запостављајући милионе најугроженије деце.

Дигитална технологија је сада већ непоништива чињеница наших живота. А у дигиталном свету, наш двоструки изазов је како ублажити штету уз пружање максималне користи интернета за свако дете. Интернет је осмишљен за одрасле, али га све више користе деца и млади људи – а дигитална технологија све више утиче на њихове животе и њихову будућност. Дакле, дигиталне политике, праксе и производи би требало да боље одражавају потребе деце, дечије перспективе и гласове деце, рекао је директор УНИЦЕФ-а у Србији, Michel Saint-Lot.

Извештај истражује предности које дигитална технологија може понудити деци која су у најнеповољнијим ситуацијама, укључујући оне који одрастају у сиромаштву или су погођени хуманитарним кризама. То подразумева повећање њиховог приступа информацијама, изградњу вештина потребних у дигиталним радним окружењима, те пружање платформе за повезивање и изношење њихових ставова. Милиони деце, међутим, пропуштају ове прилике. Отприлике трећина младих у свету – 346 милиона – немају приступ интернету, што погоршава неједнакости и смањује могућност деце да учествују у све више дигитално усмереној економији.

Деца и млади су у центру политике Републике Србије на плану јачања дигиталне безбедносне културе, као најрањивија група корисника дигиталних технологија. Они морају да буду припремљени за надолазећу експанзију глобалне дигиталне револуције и самим тим су приоритетни у програмима за развој дигиталне писмености и дигиталних вештина. Министарство надлежно за телекмуникације успоставило је правни оквир за заштиту деце у дигиталном окружењу, као и механизам у виду Националног контакт центра за безбедност деце на интернету. Такође, спроводи низ програма едукације, као и инфраструктурне пројекте за обезбеђивање бесплатног и безбедног интернета у школама, рекла је Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Извештај испитује и како интернет повећава изложеност деце ризицима и опасностима, укључујући злоупотребу њихових приватних информација, приступ штетним садржајима и дигитално насиље. Свеприсустност мобилних уређаја, наводи се у извештају, довела је до тога да је присуство деце на интернету под све мањим надзором – и да је постало потенцијално опасније.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја континуирано спроводи паралелне активности којима су у фокусу како ученици, тако и наставници. Дигитална писменост је део наставног програма новоуведеног предмета Информатика и рачунарство у основним школама. Ради се на увођењу електронских уџбеника са циљем да образовање буде доступније и праведније. Иницирали смо обуке наставника, утемељене на Оквиру дигиталних компетенција наставника – Наставник за дигитално доба. Током 2017. године, 1500 наставника унапредило је ниво дигиталних компетенција, а у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација још 2000 наставника ће бити укључено у овај програм током 2018. године, рекла је Анамарија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Дигиталне мреже попут „Мрачног веба“ и крипто-валуте омогућавају најгоре облике искоришћавања и злоупотребе, укључујући трговину људима и садржаје који приказују сексуално злостављање деце „по наруџби“.

Једино заједничко деловање – уз помоћ влада, приватног сектора, дечијих организација, академске заједнице, породице и саме деце – може помоћи у изједначавању дигиталног терена и учинити интернет безбеднијим и приступачнијим за децу, наводи се у извештају.

Извештај даје и практичне препоруке које могу помоћи ефикаснијем креирању политика и одговорнијим пословним праксама за добробит деце:

• Омогућити одговарајући приступ висококвалитетним онлајн ресурсима за сву децу.
• Заштитити децу од опасности на интернету – укључујући злоупотребу, искоришћавање, трговину људима, дигитално насиље и излагање неприкладним садржајима.
• Заштитити приватност и идентитет деце на интернету.
• Подучавати дигиталну писменост да би деца била информисана, ангажована и безбедна на интернету.
• Користити моћ приватног сектора за унапређење етичких стандарда и пракси које су корисне и штите децу на интернету.
• Поставити децу у центар дигиталне политике.

Извештај можете да преузмете ОВДЕ.