Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ukazao je danas u Beogradu na konferenciji Nauka u parlamentu (Science meets Parliaments) na značaj ulaganja u nauku i obrazovanje, kao i na potrebu da teme kao što su ekologija i klimatske promene budu prisutne u procesu obrazovanja i vaspitanja.

Na skupu koji se održava povodom nacionalnog Dana nauke ministar prosvete ocenio je da je Zakon o nauci i istraživanjima, koji je nedavno usvojen, dugo i temeljno rađen i da su rešenja koja su u njemu sadržana dobra za budućnost svih vidova nauke.On je dodao i da je u nauku u Srbiji uloženo 36 odsto više nego prethodnih godina.

Moramo da se posvetimo i novim agendama koje nauka od nas očekuje. Tako da je veoma značajna i tema pametne specijalizacije. Radimo na podizanju kapaciteta u nauci, kao i na formiranju novih instituta…, rekao je ministar na skupu koji je posvećen  uticaju klimatskih promena na društvo i adaptaciju društva na njih.

Osvrćući se na temu skupa Šarčević je ukazao da je važno da se toj temi posveti posebna pažnja.On je rekao da je u školske programe po prvi put uvrštena ekologija i da u gimnazijama postoji izborni  program Obrazovanje za održivi razvoj, kao i da će se raditi na tome da klimatske promene dobiju još zapaženije mesto u svim nivoima obrazovanja.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković ocenila je da je cilj današnje debate koja je posvećena uticaju klimatskih promena na društvo i adaptaciju društva na njih, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije, da se skrene pažnja na značaj nauke prilikom donošenja političkih odluka i zakona.

Posebno je važno da se naučna javnost uključi u rešavanje aktuelnih pitanja. Svedoci smo posledica klimatskih promena i verujem da je došlo vreme da Srbija dobije Zakon o klimatskim promenama. Pored održavanja javne rasprave želimo zajedno sa predstavnicima nauke da organizujemo javno slušanje pre nego što taj zakon dođe do poslanika, rekla je Gojković tokom uvodnog izlaganja u Skupštini.

Navela je da je Srbija prva zemlja koja nije članica EU u kojoj se organizuje taj događaj i dodala da su Skupština i Vlada posvećeni sprovođenju neophodnih reformi koje će obezbediti preduslov za razvoj i bolji položaj naučnika.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju o populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kazala je da je konferencija jedinstvena prilika da se čuju nove ideje i pogledi, pokrene dijalog o nauci i ustanovi njeno mesto u donošenju odluka.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kazao je da su klimatske promene deo svakodnevnog života, da predstavljaju globalni problem, ali da u rešenju tog problema mora da se deluje i lokalno i da građani treba da postanu svesni pojedinačne odgovornosti.

Ministarka nauke Crne Gore Sanja Damjanović ocenila je da koncept „Nauka u parlamentu“ treba da se proširi i na ostale zemlje i proučila da države u regionu moraju da „deluju zajedno“ kako bi osnažile nauku i inovacije.

Učesnicima konferencije obratila se i zamenica direktora Objedinjenog istraživačkog centra (JRC) ,Čarlina Vičeva koja je naglasila da je od posebnog značaja to što je organizacija ovog događaja po prvi put dodeljena zemlji koja nije članica Evropske unije.

 Na skupu su, između ostalih, govorili i državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rof. dr Viktor Nedović,  rektorka Univerzita u Beogradu prof. dr Ivanka Popović i v.d. direktora Centra za promociju nauke doc dr Marko Krstić. 

 Državni sekretar  Viktor Nedović ukazao je na značaj naučnih podataka i evidencije pri kreiranju  i donošenju političkih odluka na značaj saradnje koja je uspostavljena između Srbije i Objedinjenog istraživačkog centra Evropske komisije, kao i na činjenicu da se ta saradnja pozitivno odražava na izradu Strategije pametne specijalizacije.

Veliku pažnju privukle su tri panel-diskusije: Obnovljivi izvori energije, Klimatske promene i voda i Kvalitet vazduha i gasovi staklene bašte.    

O obnovljivim izvorima energije govorio je prof. dr Nebojša Nakićenović iz Instituta za primenjenu analizu sistema. Tokom sesije je naglašeno da regija jugoistočnog Balkana  poseduje veliki neiskorišćen potencijal po pitanju održivih izvora energije. Predstavljeni su i konkretni primeri iz prakse, odnosno rad prve privatne solarne elektrane u Srbiji. O posledicama klimatskih promena u Srbiji govorio prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

Na završetku konferencije zaključke su izneli prof. dr Viktor Nedović, prof. dr Miroslav Vesković i doc. dr Marko Krstić.

Objedinjeni istraživački centar (Joint Research Center, JRC) Evropske komisije poverio je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Centru za promociju nauke organizaciju događaja „Nauka u Parlamentu“. Ovaj događaj dosad je održavan samo u zemljama članicama Evropske unije, a ovo je prvi put da se organizacija prepušta zemlji koja nije članica EU.