Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић указао је данас у Београду на конференцији Наука у парламенту (Science meets Parliaments) на значај улагања у науку и образовање, као и на потребу да теме као што су екологија и климатске промене буду присутне у процесу образовања и васпитања.

На скупу који се одржава поводом националног Дана науке министар просвете оценио је да је Закон о науци и истраживањима, који је недавно усвојен, дуго и темељно рађен и да су решења која су у њему садржана добра за будућност свих видова науке.Он је додао и да је у науку у Србији уложено 36 одсто више него претходних година.

Морамо да се посветимо и новим агендама које наука од нас очекује. Тако да је веома значајна и тема паметне специјализације. Радимо на подизању капацитета у науци, као и на формирању нових института…, рекао је министар на скупу који је посвећен  утицају климатских промена на друштво и адаптацију друштва на њих.

Осврћући се на тему скупа Шарчевић је указао да је важно да се тој теми посвети посебна пажња.Он је рекао да је у школске програме по први пут уврштена екологија и да у гимназијама постоји изборни  програм Образовање за одрживи развој, као и да ће се радити на томе да климатске промене добију још запаженије место у свим нивоима образовања.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић оценила је да је циљ данашње дебате која је посвећена утицају климатских промена на друштво и адаптацију друштва на њих, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије, да се скрене пажња на значај науке приликом доношења политичких одлука и закона.

Посебно је важно да се научна јавност укључи у решавање актуелних питања. Сведоци смо последица климатских промена и верујем да је дошло време да Србија добије Закон о климатским променама. Поред одржавања јавне расправе желимо заједно са представницима науке да организујемо јавно слушање пре него што тај закон дође до посланика, рекла је Гојковић током уводног излагања у Скупштини.

Навела је да је Србија прва земља која није чланица ЕУ у којој се организује тај догађај и додала да су Скупштина и Влада посвећени спровођењу неопходних реформи које ће обезбедити предуслов за развој и бољи положај научника.

Министарка без портфеља задужена за демографију о популациону политику Славица Ђукић Дејановић казала је да је конференција јединствена прилика да се чују нове идеје и погледи, покрене дијалог о науци и установи њено место у доношењу одлука.

Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици казао је да су климатске промене део свакодневног живота, да представљају глобални проблем, али да у решењу тог проблема мора да се делује и локално и да грађани треба да постану свесни појединачне одговорности.

Министарка науке Црне Горе Сања Дамјановић оценила је да концепт „Наука у парламенту“ треба да се прошири и на остале земље и проучила да државе у региону морају да „делују заједно“ како би оснажиле науку и иновације.

Учесницима конференције обратила се и заменица директора Обједињеног истраживачког центра (ЈRC) ,Чарлина Вичева која је нагласила да је од посебног значаја то што је организација овог догађаја по први пут додељена земљи која није чланица Европске уније.

 На скупу су, између осталих, говорили и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја роф. др Виктор Недовић,  ректорка Универзита у Београду проф. др Иванка Поповић и в.д. директора Центра за промоцију науке доц др Марко Крстић. 

 Државни секретар  Виктор Недовић указао је на значај научних података и евиденције при креирању  и доношењу политичких одлука на значај сарадње која је успостављена између Србије и Обједињеног истраживачког центра Европске комисије, као и на чињеницу да се та сарадња позитивно одражава на израду Стратегије паметне специјализације.

Велику пажњу привукле су три панел-дискусије: Обновљиви извори енергије, Климатске промене и вода и Квалитет ваздуха и гасови стаклене баште.    

O обновљивим изворима енергије говорио је проф. др Небојша Накићеновић из Института за примењену анализу система. Tоком сесије је наглашено да регија југоисточног Балкана  поседује велики неискоришћен потенцијал по питању одрживих извора енергије. Представљени су и конкретни примери из праксе, односно рад прве приватне соларне електране у Србији. O последицама климатских промена у Србији говорио проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета.

На завршетку конференције закључке су изнели проф. др Виктор Недовић, проф. др Мирослав Весковић и доц. др Марко Крстић.

Обједињени истраживачки центар (Joint Research Center, JRC) Европске комисије поверио је Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Центру за промоцију науке организацију догађаја „Наука у Парламенту“. Овај догађај досад је одржаван само у земљама чланицама Европске уније, а ово је први пут да се организација препушта земљи која није чланица ЕУ.