Државни секретар проф.др Ивица Радовић истакао је данас на свечаности поводом обележавања Дана Универзитета у Београду да је пружања академског знања заједнички циљ који би требало да осигура да млади људи након дипломирања остану да живе и раде у Србији, да ту формирају своје породице и својим знањем и стручним радом непосредно утичу на бржи укупни друштвено-економски развој наше земље.

Он је истакао да Универзитет у Београду, са својим 31 факултетом, 10 научних института, са око 7.500 запослених и са око 100.000 студената, представља најстарији, највећи и најреспектабилнији Универзитет Србије, универзитет европске и светске препознатљивости.

За мене заједнички именитељ свих чланица Универзитета у Београду су две речи СНАГА ЗНАЊА или МОЋ ЗНАЊА, односно повећање и размена знања међу људима света. Свесни смо чињенице да се човечанство, а слободно можемо рећи и планета Земља данас налазе пред низом безбедносних изазова, ризика и претњи. Где и како наћи решење за бројне изазове, ризике и претње – наравно у претходне две речи, значи СНАГОМ ЗНАЊА – ДО РЕШЕЊА“, проучио је државни секретар.

Проф. др Радовић је рекао да се налазимо пред почетком нове 2021/2022 академске године и да је очигледно је да ће и ова школска година због пандемије носити читав низ изазова у погледу реализације наставног процеса који ће очигледно поново бити организован по комбинованом моделу. „Наравно, препорука је да удео наставе уживо буде што је могуће већи, не само у домену практичног рада, односно вежби, које су од императивног значаја практично за све факултете, већ и у реализацији теоријске наставе, јер се та два облика наставе међусобно прожимају допуњују и дају синергистички ефекат“, рекао је он и додао да само тако можемо да од Универзитета у Београду очекујемо све боље и боље лекаре, учитеље, инжењере, економисте, правнике, биологе, физичаре, хемичаре, математичаре, инжењере, филологе…

Он је истакао да треба имати на уму да само кроз подизање нивоа квалитета наставе и нивоа ефикасности студирања, али и повећањем броја студијских програма који се изводе на факултетима Универзитета у Београду, добијамо као крајњи резултат образованог свршеног студента за чијим радом постоји потреба у Србији.

Универзитет у Београду треба свој даљи развој да види и кроз обезбеђивање неопходних услова за јачање научностраживачког рада, не само кроз реализацију међународних научних пројеката, опремања факултета, научноистраживачких јединица и лабораторија, мултимедијалних и информатичких радионица и сала најсавременијом опремом, већ и кроз стварање базе квалитетних ментора, без којих нема услова за стварање научног подмлатка, нити подизања нивоа научно-истраживачког рада. У томе овај, али и остали универзитети могу рачунати на подршку Министарства“ поручио је државни секретар Радовић.