Osnovni cilj savremenih obrazovnih sistema je razvoj kompetentnih učenika i budućih građana, stručnjaka i preduzetnika, a vizija društva zasnovanog na znanju je vizija društva kompetentnih ljudi čije su ideje, inovacije i znanje osnovni pokretač razvoja. Napredno društvo se temelji na preduzimljivim ljudima i preduzetničkoj aktivnosti. Sve veća automatizacija proizvodnje, nepredvidivost budućih zanimanja i kretanja u svetu rada, kao i promenljivost potreba za uslugama i proizvodima ukazuju na to da će oblast ljudske kreativnosti i inovativnosti biti jedan od glavnih stubova kompetitivnih privreda.

Ovakav kontekst života i rada zahteva drugačiji pristup obrazovanju i postepeno napuštanje principa prenošenja predmetno fragmentisanih znanja. Razvijanje kompetencija, odnosno osposobljavanje učenika da znanja stečena u školi koriste u složenim uslovima života i rada, postalo je osnovno polazište savremene nastave i učenja. Koncept celožovotnog učenja zajednički je imenitelj obrazovnih politika svih razvijenih zemalja sveta i Evropske unije, dok je preduzetništvo jedan od osnovnih oslonaca za ostvarenje tog koncepta.

Pojam „preduzetništvo“ podrazumeva kreativnost, inovativnost, preuzimanje inicijative i rizika, kao i sposobnost planiranja projekata i upravljanja projektima radi ostvarenja ciljeva.

U našem obrazovnom sistemu neophodno je definisati pojam preduzetničkog učenja u kome učenici stiču širok spektar kompetencija koje mogu da imaju i širu individualnu, društvenu i ekonomsku korist, jer stečene kompetencije mogu da se primene u svakom aspektu života i tokom čitavog života. Preduzetničko učenje u formalnom obrazovanju razvija znanja, veštine i stavove preduzetništva kao načina mišljenja i delovanja. U ovom slučaju govorimo o razvoju preduzetničke ključne kompetencije iz perspektive svih predmeta. Preduzetnička kompetencija, odnosno kompetencija za inicijativnost i preduzetništvo, prepoznata je kao jedna od ključnih kompetencija kako na nivou zemalja Evropske unije, tako i u regionu i Srbiji. Ona mora biti deo celoživotnog učenja i u formalnom obrazovanju se razvija tokom celog školovanja i utiče na sve karijerne opcije. U procesu osnovnoškolskog i srednješkolskog obrazovanja neophodno je sprovesti sistem međupredmetnog koncepta koji uključuje povezivanje sadržaja iz različitih oblasti.

Elementi dualnog obrazovanja odavno postoje u našem obrazovnom sistemu. Pretpostavlja se da se neodrživost takvog dualnog sistema  ogledala u nepotpunosti, odnosno zasebnom i nezavisnom pohađanju teorije i prakse. Zato smatramo da je neophodan objedinjujući obrazovni element u okviru koga bi permanentna nastavna aktivnost prožimala sadržaje iz raznorodnih nastavnih oblasti. Kako su istraživanja pokazala, zasebno koncipirane teorija i praksa na nedovoljan način profilišu učenike za sveobuhvatnije uključivanje u savremene tokove bazirane na inovativnim i dinamičkim sistemima društvenih procesa. Takvim pristupom onemogućava se adekvatno uključivanje učenika, budućih stručnjaka, u veoma zahtevne procese koje diktiraju savremene tehnologije i tržište rada.

U Srbiji je trenutno moguće sprovesti dva modela dualnog pristupa obrazovanju.  Jedan je Međupredmetno dualno obrazovanje koje bi se sprovodilo jošod osnovne škole i obuhvatalo bi svu decu u sistemu obrazovanja, a drugi Dualno obrazovanje usmereno ka praksi koja se odvija u privrednim subjektima.

U dualnom sistemu neophodno je obezbediti aspekt podsticanjakreativnog i idejnog pristupakoji bi dao smisao i načinio sintezu između stečene teorije i prakse, odnosno koji bi učenike usmerio u pravcu kreativnog objedinjavanja stečenih znanja, ali, takođe, i usmeravanja svojih znanja i iskustava u slobodno odabrane oblasti interesovanja.

U tom pogledu, predlažemo koncepciju obrazovne aktivnosti koja bi se u opštem pogledu mogla nazvati Školski projekat.

Pomenuti model učenja bi u nastavu ušao od petog razreda osnovne škole pod nazivom Školski projekat- moja ideja a imao bi funkciju profilisanja budućeg (srednjoškolskog) obrazovanja učenika, te činio vezu između dva obrazovna nivoa.

U metodičkom pogledu, Školski projekat bi trebalo da uveže različite pristupe u okviru bavljenja posebnim, izabranim temama, od načina izbora teme, prikupljanja podataka, njihovog korišćenja u cilju koncipiranja, sagledavanja i predstavljanja sinteznog rada. S jedne strane, ovakav pristup bi pružio učenicima izvesnu karijernu orijentaciju, odnosno, omogućio bi im da se upoznaju sa svojim potrebama, dok bi s druge strane nastavnicima i roditeljima omogućio da se upoznaju sa sklonostima i predispozicijama deteta, a što bi olakšalo odluku u odabiru budućeg zanimanja.

Kroz Školski projekat učenici bi razvijali aktivan pristup u sticanju i povezivanju različitih znanja (teorija) i iskustava (praksa), odnosno, na taj način bi bili u prilici da prate svoju obrazovnu evoluciju i definišu svoj identitet, kao i da nauče  da vrednuju i čuvaju svoj rad.

Poseta privrednika osnovnim školama u okviru projektne nastave, takođe bi bila dragocena deci i roditeljima u proširivanju njihovih pogleda  u odnosu na mogućnosti i potrebe daljeg obrazovanja.“ Školski projekat – moja karijera“ je naziv aktivnosti u okviru srednjoškolskog obrazovanja (srednjim stručnim školama i gimnazijama) koji bi kao kontinuirana projektna aktivnost u odnosu na osnovnoškolski projekat bio realizovan u školama i ostalim zainteresovanim subjektima (privreda, lokalna samouprava, kulturne institucije, nevladine organizacije, itd.).  Na taj način, kroz veći broj različitih kontinuiranih obrazovnih obuka u okviru projektnih aktivnosti u osnovnoj i srednjim školama, omogućio bi se permanentni razvoj znanja i veština mladih i sticanje iskustava i njihovo umrežavanje  kroz različite oblasti a u skladu sa potrebama privrede.

Cilj i uloga Školskog projekta formulisan je tako da se saznajni i radni pristupi mladih usmere u pravcu sistemskog i procesnog mišljenja, kao i sticanja odgovornosti i discipline u odnosu na prihvatanje i razradu ideja i preduzetništva, bez kojih nije moguće načiniti održivim podršku i razvoj nacionalnog inovacionog sistema.

Učenik bi na kraju osnovnoškolskog obrazovanja pored svedočanstva iz škole poneo i svoj idejni projekat. Na ovaj način učenik ne bi bio vrednovan samo kroz opšti uspeh, već bi postao prepoznatljiv i identifikovan i po sferi interesovanja iskazanoj u okviru Školskog projekta. Aktivnosti i zadaci u okviru Školskog projekta bi podrazumevali kako samostalni rad, tako rad u paru i timski rad, a potom i umrežavanje na bazi izabrane teme sa ostalim učenicima u svojoj i drugim školama. Nakon toga, umrežavanje bi se širilo između škola, opština, gradova a uspešan rad (pojedinačni ili timski) u okviru Školskog projekta bio bi na adekvatne načine predstavljen široj javnosti i nagrađen (nagrada „ Najbolji školski projekat“).

Osnovu Školskog projekta čini razvoj kreativnog i kritičkog mišljenja u pogledu izbora, pristupa i izučavanja umreženih tema, a što u osnovi ima prepoznavanje i realizaciju svojih ideja.

Trodelnim sistemom, koji bi na gore naveden način obezbedio kvalitet dualnom obrazovanju, kroz prenosni nastavni predmet Školski projekat obezbedio bi se kontinuitet u pogledu vertikalnog napredovanja učenika (iz razreda u razred), dok bi sintezni karakter slobodnog odabira i prožimanja različitih nastavnih sadržaja obezbedio širinu u pogledu horizontalnog napredovanja učenika (povezivanja nastavnih sadržaja u okviru jedne školske godine).

Trodelni sistem obrazovanja predstavlja originalno rešenje, koje daje podršku sistemu dualnog obrazovanja u jednom važnom problemu koji nije rešen ni u jednom od evropskih obrazovnih sistema.

Školskim projektom bi takođe bilo omogućeno uspostavljanje nacionalne baze podataka koja bi ukazala na interesovanja dece usklađenim sa potrebama privrede, budućih građana, u pogledu njihovih interesovanja i osposobljenosti za realizaciju kreativnog i kritičkog mišljenja, što svakako predstavlja izuzetan potencijal za strateško upravljanje razvojem kulture, privrede i jačanja nacionalnog umrežavanja.

Ovakav sistem bio bi dostupan svoj deci u sistemu osnovnoškolskog i srednjeg  obrazovanja (srednje stručne škole i gimnazije), koji svakako menja svest o vrednovanju i sticanju funkcionalnog spram reproduktivnog znanja koje je do sada bilo aktuelno kroz predmetnu podeljenost bez ideje za integraciju različitih sadržaja.