Наша највећа лабораторија за испитивање заражених корона вирусом – „Huo-yan национална лабораторија за молекуларну детекцију инфективних агенаса Београд“ отворена је у Клиничком центру Србије, уз помоћ Пекиншког института за геномику, под окриљем Владе Републике Србије.

Пекиншки институт за геномику је светски лидер у секвенцирању генетског материјала за истраживање вируса. Најзаслужнији за успостављање везе између тог институа и Владе Републике Србије је др Радоје Дрманац, наш изузетно успешан молекуларни биолог, али и успешан пословни човек који дуго живи у САД.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Владимир Поповић  изјавио је да је испитивања узорака пацијената за које се сумња да су позитивни на корона вирус почело у четвртак, 23. априла.

У њој су, као помоћ у борби против епидемије, окупљени истраживачи из института и са факултета, који су под окриљем нашег министарства. Њих укупно 45, из 10 научних институција. Највише их долази из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, рекао је он.

Државни секретар истакао је да је Министарство поносно на ове истраживаче, који су се добровољно ангажовали у тешким околностима, као и на њих још бар 40, који су ангажовани у Институту „Торлак“, Националној референтној лабораторији у Батајници и другим лабораторијама.

Поповић је оценио да је и ова епидемија показала колико су истраживачи битни за Србију и колико је наша наука развијена. Он је казао да је приметио невероватан ентузијазам који део наших истраживача у последње месец дана показује у настојањима да системски помогну у борби са пандемијом.

Поповић је рекао да, пре свега мисли, на рад 22 истраживача са института и факултета широм земље, које је Министарство окупило у радној групи, на челу са координаторима др Марином Соковић, помоћником министра за науку, и проф. др Татјаном Пекмезовић, продеканом за наставу Медицинског факултета у Београду.  

Они сваког данас анализирају најрелевантније светске научне радове и значајне, проверене изворе широм планете. Затим припреме и проследе кратку писану информацију, коју свакодневно шаљемо у кабинет председнице Владе и Здравствени кризни штаб, чији сам члан. То су препоруке које су веома често гранична истрживања у науци и доносе најновије терапије, али се неке од тих информација и тих сазнања могу одмах искористити у активностима наших лекара и уопште у борби против епидемије. Више тих предлога је прихваћено и њихова примена је у току, што нас такође чини поносним, истакао је Поповић.

Он је указао да је када је реч о оснивању лабораторије постојала сарадња са Министарством здравља, а да је комплетна лабораторијска опрема стигла из Кине. О величини овог истраживачког центра говори чињеница да ће се радити минимално 2.000 тестова дневно, чиме се капацитети Србије за тестирање подижу за више од 50%.

Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и координатор ове лабораторије др Јелена Беговић оценила је да је све спремно за почетак испитивања узорака у лабораторији „Ватрено око“ и да је почетна фаза рада успешно преброђена. Она је навела да цео процес од момента када почне испитивање узорка до добијања резултата – траје пет часова.

Аутоматизован је најважнији део процеса који код мануелног испитивања дуго траје. Сада је цео поступак скраћен и то ће нам помоћи да се знатно увећа број узорака који се обрађује, казала је Јелена Беговић.

Др Беговић објаснила је да велика лабораторија „Ватрено око“, која се простире на 750 метара квадратних у свом саставу има четири мање лабораторије. Према њеним речима, лабораторија ће бити од велике користи и када прође пандемија вируса корона, јер ће се користити за дијагностиковање инфективних агенаса – вируса и бактерија.