Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije

Radionica za pripremu Uputstva za primenu Pravilnika o prepoznavanju diskriminacije Radionica za pripremu Uputstva za primenu Pravilnika o prepoznavanju diskriminacije
Radionica za pripremu Uputstva za primenu Pravilnika o prepoznavanju diskriminacije
Održane dve obuke Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije Održane dve obuke Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije
Održane dve obuke Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije

xxx

Priručnik je namenjen učenicima, nastavnicima, roditeljima kao i svima koji rade na zaštiti učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Preuzmite Priričnik ,,Digitalno nasilje-prevencija i reagovanje“

,,Vodič za bezbedno detinjstvo“

Program „Škola bez nasilja“ počeo je sa svojom realizacijom školske  2005/06. godine. Pod vođstvom Ministarstva prosvete, a uz stručnu i finansijsku pomoć UNICEF-a, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom rada i socijalne politike,  Savetom za prava deteta Vlade Republike Srbije, Zavodom za  unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstvom unutrašnjih poslova,  Ministarstvom omladine i sporta, program „Škola bez nasilja“ okupio je i lokalne zajednice, sekretarijate za obrazovanje grada Beograda i AP Vojvodine, stručne institucije, sportske klubove i udruženja, brojne kompanije što nosi jasnu poruku da samo zajedno možemo zaustaviti nasilje.

Trenutno, 19 000 nastavnika i 229 000 učenika i njihovih roditelja,  kao i preko 60 aktivnih mentora čine deo rastuće porodice Škola  bez nasilja. Svojim uključivanjem u različite programske aktivnosti povećavaju svoju osetljivost, znanje, menjaju stavove prema nasilju i jačaju veštine da kroz izgrađene mehanizme intervencije na nasilje pravovremeno i uspešno rade na njegovom zaustavljanju.
Ukupan broj škola u programu je 274 od čega 250 osnovnih škole i 24 srednje škole u oko 90 mesta u Srbiji. Nakon realizacije programa, da bi dobila plaketu, škola prolazi proces procene bezbednosti školskog okruženja. Procena bezbednosti školskog okruženja (BŠO) predstavlja proces procene ispunjenosti standarda kvaliteta obrazovno vaspitnih ustanova i ujedno istraživanje u cilju dodele plaketa Škola bez nasilja školama koje su implementirale programske aktivnosti.

Prema evaluaciji programa, Škole koje su završile sa implementacijom programskih aktivnosti, ističu da su glavne promene do kojih je program doveo sledeće:

  • podignuta je svest o nasilju- povećana je osetljivost zaposlenih, roditelja i učenika za prepoznavanje i reagovanje u situacijama nasilja.
  • povećana je bezbednost učenika i odraslih u školi- 56-85% učenika izjavljuje da se oseća sigurnije u školi.
  • smanjen je broj težih oblika nasilja i smanjeno je nasilje u mlađem uzrastu- istraživanje pokazuju da su teži oblici fizičkog nasilja smanjeni a da se na mlađim uzrastima ima znatno manje svih oblika nasilja
  • povećani su kapaciteti učenika da reaguju na nasilje- značajno je porasla spremnost učenika da prijave nasilje odraslima a njihovi kapaciteti za konstruktivnije rešavanje sukoba su unapređeni.
  • poboljšana je mreža zaštite- većina nastavnika izjavljuje da koriste različite resurse u zaštiti učenika od nasilja a raste i procenat učenika koji su rpijavili nasilje i od nastavnika dobili odgovarajuću zaštitu.

O sadržaju i detaljima programa, kao i o svim relevantnim edukativnim materijalima nastalim u okviru programa „Škola bez nasilja“ se možete informisati na kontakt telefon Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije.

PREUZMITE PUBLIKACIJE: Nasilje u školi , Nasilje u školama u Srbiji – analiza stanja , Priručnik ,,Šta je danas bilo u školi?

Kontakt:

011/3616-382

 

 

Kao jedan od sistemskih odgovora na sve veću dostupnost savremenih tehnologija i povećanom riziku usled izloženosti digitalnom tehnologijama Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja- Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije,  u saradnji sa UNICEF-om i kompanijom Telenor, kreirali su i sprovodili projekat „Zaustavimo digitalno nasilje“ čiji je cilj prevencija zloupotrebe digitalnih medija i podizanje svesti o ulozi i značaju digitalnih medija u savremenim uslovima života. Ciljnu grupu projekta činili su učenici osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike
Srbije, kao i njihovi nastavnici, ali i roditelji. U okviru rada na prevenciji digitalnog nasilja, sprovedeno je i prvo istraživanje učestalosti digitalnog nasilja među decom i učenicima u okviru koga su prikupljeni sveobuhvatni podaci o stepenu prisutnosti, načinima manifestovanja i rešavanju problema digitalnog nasilja među i nad učenicima osnovnih i srednjih škola.Opšti cilj istraživanja bio je  sticanje uvida u načine na koje učenici koriste digitalnu tehnologiju i potencijalne rizike kojima su pri tome izloženi, kao i u oblike i učestalost digitalnog nasilja među i nad učenicima.

Uzorak je činilo 3 786 učenika (60% odnosno 2 272 učenika iz osnovnih i 40% odnosno 1 514 učenika iz srednjih škola), 3 078 roditelja (62% odnosno 1 916 roditelja iz osnovnih i 38% odnosno 1 156 roditelja iz srednjih škola) i 1 379 nastavnika (53% odnosno 735 nastavnika iz osnovnih i 47% odnosno 644 nastavnika iz srednjih škola).

Rezultati su dali uvid u to na koji način nastavnici i roditelji predlažu da se obrađuje tema digitalnog nasilja u školama, kao i da je neophodno ohrabriti učenike da prijavljuju digitalno nasilje odraslima i obučiti ih zajedno sa nastavnicima i roditeljima za preduzimanje kako preventivnih (veća sigurnost i svest o opasnostima), tako i interventnih mera (npr. da obrišu, blokiraju ili ignorišu poruke). Rezultati dobijeni istraživanjem poslužili su kao osnov za  planiranje daljih koraka u prevenciji digitalnog nasilja i kao osnov za planiranje obuka učenika i zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Kroz projekat, obučeno je preko 6000 učenika i zaposlenih za prepoznavanje i reagovanje u situacijama digitalnog nasilja i bezbedno korišćenje interneta. Stručnim skupovima u vezi sa zaštitom na internetu obučeno oko 1900 učitelja. Izrađen je i distribuiran svim školama u Srbiji Priručnik „Digitalno nasilje- prevencija i reagovanje“. Kreirana je i Fejsbuk SOS aplikacija za pomoć učenicima u situacijama digitalnog nasilja na kojoj oni koji trpe digitalno nasilje mogu dobiti stručnu podršku u trenutku prijavljivanja. Obučeno je 160 prosvetnih savetnika iz svih školskih uprava za pružanje podrške školama u reagovanju na situacije digitalnog nasilja kroz obuke „Osnaživanje zaposlenih u školskim upravama za podršku školi u zaštiti učenika od digitalnog nasilja“

Na Fejbuk strani „Biraj reči hejt spreči“, kreirana je i kampanja „Biraj reči, hejt spreči“ čiji je cilj se podigne svest o sigurnom korišćenju digitalnih medija kod učenika, nastavnika i roditelja, da se smanji rizično ponašanje na internetu kod učenika i promovišu pozitivne poruke i vrednosti i motivisanje učenika da se aktivno uključe i angažuju u prevenciji digitalnog nasilja tako što će svojim primerom vršnjacima da pokažu da postoje i drugačiji načini komunikacije na internetu.

Ostale informacije o aktivnostima iz oblasti prevencije digitalnog nasilja, materijalima, resursima i zaštiti od ovog oblika nasilja, možete dobiti na kontakt telefon Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije ili SOS telefon za prijavu nasilja.

Preuzmite publikaciju ,,Mladi u svetu interneta“


SOS TELEFONSKA LINIJA ZA PRIJAVU NASILjA U ŠKOLAMA: 0800 200 201 
SOS telefonska linija je aktivna radnim danima tokom nastavne godine od 7:30- 15:30.

U decembru mesecu 2011.godine otvorena je SOS linija za prijavu nasilja u školama. Strateški cilj otvaranja ovakve linije bio je da se nasilje zaustavi i spreči, a da se za decu odnosno učenike stvori bezbedno okruženje i pruže bezbedni uslovi za učenje. Telefon je pre svega namenjen deci, roditeljima, svim zaposlenima u obrazovnim ustanovama, kao i onima kojima je potrebna dodatna pomoć u rešavanju problema nasilja, i onima koji se na različite načine bave pitanjem prevencije nasilja. Za rad na SOS liniji za prijavu nasilja u školama obučeno je 88 savetnika u saradnji sa UNICEF-om i Nacionalnom dečijom linijom NADEL.
    Untitled    Uloga telefona je trostruka:
• Empatijska- savetnici aktivno slušaju, pokazuju razumevanje,  uvažavaju sagovornike koji prijavljuju problem .
• Instruktivna odnosno informativno-edukativna- savetnici  nakon dobijanja što preciznijih podataka od sagovornika, daju  informacije o tome na koji načine se može rešiti prijavljeni  problem, koje korake treba preduzeti i kojim redosledom. Saradnik koji  se javlja na telefon obavezan je da odmah obavesti i aktivira Republičku inspekciju kada su u pitanju slučajevi sa III nivoa nasilja i koja dalje preduzima aktivnosti u okviru svoje nadležnosti.

• Istraživačka- savetnici u skladu sa protokolom beleže potrebne informacije, zatim ga elektronskim putem šalju Jedinici za prevenciju nasilja koja sve protokole prati i čuva, kako bi oni bili osnova za različite vrste istraživanja i osvetljavanja stanja nasilja u našim školama iz specifične perspektive.

Timovi za krizne intervencije

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije, u saradnji sa GIZ-om ( Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit)  uz organizaciono-tehničku podršku Društva psihologa Srbije, od školske 2012/2013. godine, realizovala je  projekat „Razvoj i implementacija programa za krizne intervencije“. U saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ, implementiran je program za reagovanje u kriznim situacijama koje na duži ili kraći vremenski period poremete funkcionisanje ustanove i za reagovanje u kriznim situacijama obučeni su koordinatori za zaštitu od nasilja iz svake školske uprave sa teritorije Republike Srbije, kao i predstavnici obrazovno vaspitnih ustanova. psiholoske_krizne_intervencije_f1rObukama je obuhvaćeno preko 1300 zaposlenih u obrazovnom sistemu, održano je 18 obuka, 4 seminara u poplavama ugroženim područjima  sa oko 200 učesnika, 3 okrugla stola posvećena kriznim intervencijama u obrazovno – vaspitnom sistemu gde su razmenjena iskustva u vezi sa sprovedenim obukama, pojedinačnim intervencijama stručnjaka i razgovarano o mogućnostima daljeg razvoja ovog projekta.

U okviru projekta, izdat je  i Priručnik “Psihološke krizne intervencije u obrazovno -vaspitnim ustanovama“ koji je distribuiran svim ustanove preko nadležnih  školskih uprava a koji se može naći i na sajtu Ministartsva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U situacijama koje na duži vremenski period poremete uobičajeno funkcionisanje ustanove (smrt učenika/nastavnika, smoubistvo učenika/nastavnika, nasilje većih razmera itd…), Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije pruža podršku ustanovama  upućivanjem stručnjaka ili konsultacijama putem telefona. Detaljnije informacije, materijale i resurse možete dobiti na kontakt telefon Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije.

Uloga obrazovnog sistema u zaštiti učenika od porodičnog nasilja

U okviru projekta „Zaštita dece od nasilja u Jugoistočnoj Evropi“ koji finansira Evropska unija u saradnji sa UNICEF-om, održane su obuke za prepoznavanje i reagovanje u situacijama kada su deca žrtve porodičnog nasilja, trgovine i eksploatacije decom i seksualnog nasilja u 4 grada u Srbiji. Obuhvat je 160 zaposlenih u vaspitno obrazovnim ustanovama.

Drugi deo obuke o bio je posvećen saradnji Centara za socijalni rad i obrazovno vaspitnih ustanova kada su učesnici imali priliku da se upoznaju sa svim procedurama i koracima saradnje neophodnim za adekvatnu zaštitu i postupanje u slučajevima porodičnog nasilja.

Prevencija rodno zasnovanog nasilja

Uvažavajući podatke koje iz različitih stranih i domaćih istraživanja koji govore da, na svim ispitivanim uzrastima, dečaci znatno češće ispoljavaju ponovljeno nasilje nad devojčicama, kao i da devojčice gotovo na svim uzrastima trpe duplo više seksualnog uznemiravanja, od izuzetnog značaja bilo je uvođenje teme prevencije rodno zasnovanog nasilja u obrazovni sistem. U okviru aktivnosti na zaštiti dece i učenika od seksualnog nasilja i uznemiravanja, Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije, sprovodila je u saradnji sa UNICEF-om projekat „Prevencija rodno zasnovanog nasilja“. koji je implementiran u 50 osnovnih i srednjih škola u Srbiji a finansiran sredstvima UN TRUST FUND-a iz programa „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“ koji sprovode UNICEF, UN WOMEN, UNDP.

U okviru projekta sprovedeno je istraživanje učestalosti rodno zasnovanog nasilja u 50 osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Ukupno je 11.669 dečaka, 10.708 devojčica i 3258  nastavnika učestvovalo u istraživanju. Rezultati istraživanja publikovani su u okviru publikacije „Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama u Srbiji“. Na osnovu dobijenih rezultata, planirane su i realizovane obuke i aktivnosti koje su zaposlenima u obrazovno vaspitnom sistemu pomogli da unaprede kompetencije i kapacitete škole kao celine za preventivni rad i odgovor na različite vrste nasilja.

Različitim obukama na temu roda, pola, nasilja zasnovanog na rodnim ulogama, kao i reagovanjem u situacijama rodno zasnovanog nasilja, obučeno je preko 1800 zaposlenih u obrazovno vaspitnim ustanovama, 5800 devojčica i 4900 dečaka.

PREUZMITE PUBLIKACIJE: Istraživanje učestalosti rodno zasnovanog nasiljaPriručnik za prevenciju rodno zasnovanog nasilja u školama


Sprovedena prva Nacionalna studija o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece

Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije, sprovela je u saradnji sa Incest Trauma Centrom Beograd (nosiocem Nacionalne studije), prvu Nacionalnu studiju o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece. Nacionalna studija je sprovedena u  97 škola, od čega  61 osnovna i 36 srednjih škola u 51 gradu u Srbiji a istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 2053 dece i učenika.

Opšti cilj Nacionalne studije bio je procena stepena prisutnosti seksualnog nasilja nad decom u obrazovnom sistemu Republike Srbije.

Specifični ciljevi su se ticali:

A) Identifikacije:

  • Faktora okoline i drugih faktora koji se mogu povezati sa rizikom za seksualno nasilje
  • Najčešćih oblika i dužine trajanja seksualnog nasilja nad decom
  • Ko su najčešći počinioci / počiniteljke seksualnog nasilja nad decom
  • Učestalosti i vrste posledica seksualnog nasilja po dete, prema iskazu deteta
  • Učestalosti traženja pomoći od strane deteta
  • Broja dece koja su se obraćala nekome za pomoć u vezi sa seksualnim nasiljem
  • Načina reagovanja osoba kojima se dete obratilo za pomoć
  • Broja osoba koje su prijavile seksualno nasilje nakon obraćanja deteta
  • Stepena informisanosti dece o problemu seksualnog nasilja
  • Stavova roditelja i dece o seksualnom nasilju

B) Pružanja preporuka u oblasti prevencije i zaštite dece od seksualnog nasilja, posebno namenjenih sferi obrazovanja

Rezultati Nacionalne studije poslužili su kao osnova za kreiranje Strategije za prevenciju seksualnog nasilja u obrazovno-vaspitnom sistemu. U 11 gradova održane javne rasprave „Od nacionalne studije do strategije za prevenciju seksualnog nasilja u obrazovanju“ sa 553 učesnika-zaposlenih u obrazovno-vaspitnom sistemu i učenika.

Preuzmite Nacionalnu studiju o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Srbiji

 

© 2016. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 〉 Sadržaj sajta dostupan je za preuzimanje.