Izaberite stranicu

Министарство се обратио Националном просветном савету молбом да, у складу са својим надлежностима, да мишљење поводом иницијативе да се упути захтев Заводу за унапређивање образовања и васпитања  за ревидирање наставног плана и програма у циљу јачања дигиталних компетенција и информатичке писмености ученика на нивоу основног и средњег образовања.

Суштина иницијативе састоји се у томе да се кроз све нивое основног и средњег образовања и васпитања обезбеди континуирани развој дигиталних компетенција у оквиру обавезних предмета. Иницијални предлог садржи више сегмената. На основу дискусије која је уследила на седници НПС-а и подршке иницијативи министарства, али и исказаних недоумица у вези са мањком релевантних истраживања, намера МПНТР-а је да, у сарадњи са ЗУОВ-ом и НПС-ом предузме даље кораке ка формирању предлога:

– да се већ на  нивоу разредне наставе у основној школи као обавезни,  уврсте основни информатички садржаји који развијају алгоритамски начин мишљења и обезбеђују безбедно коришћење интернета у добу када та свест и треба да се формира код ученика;

– да се осавремени настава информатике која се сада одвија по превазиђеном концепту који датира из 2007. године, и да се ускладе теме, садржаји и концепти који се обрађују из области технике, технологије, информатике и рачунарства у оквиру предмета „Техничко и информатичко образовање“ и „Информатика и рачунарство“, као и да се евентуално прерасподеле часови обавезних и изборних предмета из области технике, технологије и информатике;

– да се у гимназији и средњим стручним школама ревидира и осавремени  наставни програм предмета Рачунарство и информатика који би био у континуитету са обавезним образовањем из ове области;

– да се у наставне програме неинформатичких предмета уграде садржаји који се односе на примену ИКТ-а у различитим областима људске делатности.

У наредном периоду, МПНТР ће спровести свеобухватно истраживање о досадашњим ефектима образовања из области технике и информационих технологија и иницирати јавни позив свим релевантним, заинтересованим стручним друштвима, установама, привредним субјектима, а нарочито заинтересованим наставницима да се укључе у анализу резултата истраживања и формулисање предлога који би био упућен НПС-у на усвајање.

Опште образовање треба да обезбеди свим ученицима да развију дигиталне компетенције и алгоритамски начин мишљења, а уграђивање међупредметних компетенција у наставни план и програм (НПП) треба обавити на систематски начин.

У области информационо-комуникационих технологија, која се интензивно развија, неопходно је да НПП буду дати оквирно, у концептима. Потребно их је дефинисати довољно широко како би одговарали актуелном степену развоја ИКТ-а, чиме би се избегла садашња ситуација да је предвиђена обрада превазиђених технологија, док у реалности и ученици и школе свакодневно користе достигнућа која нису постојала пре десет година, када је наставни програм креиран. Стога је потребан флексибилан модел дизајна наставних програма како би ученике оспособио за коришћење и креирање  технологије у свакодневном животу, али на вишем нивоу од интуитивног, који је сада превасходно присутан. Наставни програми и уџбеници морају да буду у адекватној форми како би иновирање садржаја било једноставно, а њихова актуелност загарантована. Програм мора да одговори на потребе за образовањем свих, а не само надарених ученика, јер дигитално друштво подразумева дигитално компетентне грађане. Циљеве треба дефинисати тако да буду актуелни годинама, а саме програмске садржаје и активности прилагодити актуелном степену развоја технологије. Потребно је дефинисати основне дигиталне компетенције – знање и вештину коришћења рачунара и образовање о информатици као науци и алгоритамском начину мишљења и елементима програмирања које се развија кроз засебан предмет, као и међупредметне дигиталне компетенције које су уграђене у друге наставне предмете.

Током 2016. буџетом и активностима МТТТ је планирано повезивање свих школа на интернет, као и осавремењавање школске ИКТ инфраструктуре, што значи да ће од наредне школске године бити обезбеђени квалитетни услови за рад у овој области. НПП нужно морају да буду у складу са новом инфраструктурном мрежом која ће бити постављена у школама, како би ова велика, стратешки важна инвестиција могла бити правилно и у пуном обиму искоришћена. Савремена настава информатике нужно не претпоставља разумевање физичког начина функционисања самих уређаја, већ фундаменталних концепата информатике и програмирања, што треба раздвојити од примене информатике у осталим областима и предметима.

Необавезност и модуларност наставе информатике, која је заступљена у актуелном НПП, продубљује дигитални јаз који постоји међу ученицима. Ученик мора да буде дигитално компетентан, а не само дигитално спретан, а дигиталне компетенције су основа за развој других компетенција и учење. Оне су важна основа за образовање, стицање опште културе, безбедно понашање, али су и развојни потенцијал друштва, који захтева привреда.

Настава информатике је једини предмет који уопште нема континуитет, ученици више пута „почињу од почетка“ што код неких ученика изазива досаду и отпор који се наставља и када дође до обраде за ученике сасвим нових тема. Тај континуитет треба обезбедити кроз читаво школовање.

Реорганизација наставе никако не сме да буде на штету техничких садржаја и активности које су садржане у предмету ТИО. Иницијатива коју подносимо није нова, у стручној јавности се већ дужи низ година износе аргументи у прилог повећања квалитета информатичког образовања. У прилогу достављамо вам неке од тих иницијатива приспеле у МПНТР.

 

Ова иницијатива је између осталог у складу са:

  1. Опредељењима стратешког оквира Европске уније која је формулисана у саопштењу ,,Отварање образовања – подстицање иновација и дигиталних вештина у школама и установама високог образовања” European Commission. (2013). Opening up Education: Innovative teaching and learning for all through new Technologies and Open Educational Resources. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions (COM(2013) 654 final). Brussels, BE: European Commission.

Ова иницијатива представља позив да се на нивоу ЕУ покрену реформе које ће прихватити отворена окружења за учење која треба да делују подстицајно на повећање нивоа дигиталних вештина и ученика и наставника, и побољшају образовања уопште.

  1. Европским оквиром кључних компетенција за целоживотно учење (Key Competences for Lifelong Learning, European Reference Framework), усвојеном од стране Европске уније 2006. године, према којем дигитална компетенција, дефинисана као способност критички промишљеног и безбедног коришћења технологије на послу, у слободно време и у комуникацији, представља једну од осам кључних компетенција за целоживотно учење и активно учешће у дигитализованом друштву (European Parliament and the Council, 2006).

Као међупредметна (трансверзална) компетенција, дигитална компетенција омогућава стицање других кључних компетенција (језичке, математичке, овладавање вештинама учења, културна освешћеност и изражавање) и у већини европских земаља оне су интегрисане  у наставни план и програм основних и средњих школа (European Commission/EACEA/Eurydice, 2012).

  1. Правцима развоја истакнутим у Стратегији образовања Републике Србије 2020 у којој се на више места истиче значај увођења нових метода и информационих технологија у процес образовања, примену савременог софтвера и хардвера као и увођење електронског учења.
  2. Смерницама за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у образовању који је за ниво доуниверзитетског образовања, припремила комисија Националног просветног савета (НПС) које су усвојене у децембру 2013. године на 98. седници НПС-а након широког петомесечног консултативног процеса.
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Print this page
WP-Backgrounds by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann