Ministarstvo se obratio Nacionalnom prosvetnom savetu molbom da, u skladu sa svojim nadležnostima, da mišljenje povodom inicijative da se uputi zahtev Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja  za revidiranje nastavnog plana i programa u cilju jačanja digitalnih kompetencija i informatičke pismenosti učenika na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Suština inicijative sastoji se u tome da se kroz sve nivoe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obezbedi kontinuirani razvoj digitalnih kompetencija u okviru obaveznih predmeta. Inicijalni predlog sadrži više segmenata. Na osnovu diskusije koja je usledila na sednici NPS-a i podrške inicijativi ministarstva, ali i iskazanih nedoumica u vezi sa manjkom relevantnih istraživanja, namera MPNTR-a je da, u saradnji sa ZUOV-om i NPS-om preduzme dalje korake ka formiranju predloga:

– da se već na  nivou razredne nastave u osnovnoj školi kao obavezni,  uvrste osnovni informatički sadržaji koji razvijaju algoritamski način mišljenja i obezbeđuju bezbedno korišćenje interneta u dobu kada ta svest i treba da se formira kod učenika;

– da se osavremeni nastava informatike koja se sada odvija po prevaziđenom konceptu koji datira iz 2007. godine, i da se usklade teme, sadržaji i koncepti koji se obrađuju iz oblasti tehnike, tehnologije, informatike i računarstva u okviru predmeta „Tehničko i informatičko obrazovanje“ i „Informatika i računarstvo“, kao i da se eventualno preraspodele časovi obaveznih i izbornih predmeta iz oblasti tehnike, tehnologije i informatike;

– da se u gimnaziji i srednjim stručnim školama revidira i osavremeni  nastavni program predmeta Računarstvo i informatika koji bi bio u kontinuitetu sa obaveznim obrazovanjem iz ove oblasti;

– da se u nastavne programe neinformatičkih predmeta ugrade sadržaji koji se odnose na primenu IKT-a u različitim oblastima ljudske delatnosti.

U narednom periodu, MPNTR će sprovesti sveobuhvatno istraživanje o dosadašnjim efektima obrazovanja iz oblasti tehnike i informacionih tehnologija i inicirati javni poziv svim relevantnim, zainteresovanim stručnim društvima, ustanovama, privrednim subjektima, a naročito zainteresovanim nastavnicima da se uključe u analizu rezultata istraživanja i formulisanje predloga koji bi bio upućen NPS-u na usvajanje.

Opšte obrazovanje treba da obezbedi svim učenicima da razviju digitalne kompetencije i algoritamski način mišljenja, a ugrađivanje međupredmetnih kompetencija u nastavni plan i program (NPP) treba obaviti na sistematski način.

U oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, koja se intenzivno razvija, neophodno je da NPP budu dati okvirno, u konceptima. Potrebno ih je definisati dovoljno široko kako bi odgovarali aktuelnom stepenu razvoja IKT-a, čime bi se izbegla sadašnja situacija da je predviđena obrada prevaziđenih tehnologija, dok u realnosti i učenici i škole svakodnevno koriste dostignuća koja nisu postojala pre deset godina, kada je nastavni program kreiran. Stoga je potreban fleksibilan model dizajna nastavnih programa kako bi učenike osposobio za korišćenje i kreiranje  tehnologije u svakodnevnom životu, ali na višem nivou od intuitivnog, koji je sada prevashodno prisutan. Nastavni programi i udžbenici moraju da budu u adekvatnoj formi kako bi inoviranje sadržaja bilo jednostavno, a njihova aktuelnost zagarantovana. Program mora da odgovori na potrebe za obrazovanjem svih, a ne samo nadarenih učenika, jer digitalno društvo podrazumeva digitalno kompetentne građane. Ciljeve treba definisati tako da budu aktuelni godinama, a same programske sadržaje i aktivnosti prilagoditi aktuelnom stepenu razvoja tehnologije. Potrebno je definisati osnovne digitalne kompetencije – znanje i veštinu korišćenja računara i obrazovanje o informatici kao nauci i algoritamskom načinu mišljenja i elementima programiranja koje se razvija kroz zaseban predmet, kao i međupredmetne digitalne kompetencije koje su ugrađene u druge nastavne predmete.

Tokom 2016. budžetom i aktivnostima MTTT je planirano povezivanje svih škola na internet, kao i osavremenjavanje školske IKT infrastrukture, što znači da će od naredne školske godine biti obezbeđeni kvalitetni uslovi za rad u ovoj oblasti. NPP nužno moraju da budu u skladu sa novom infrastrukturnom mrežom koja će biti postavljena u školama, kako bi ova velika, strateški važna investicija mogla biti pravilno i u punom obimu iskorišćena. Savremena nastava informatike nužno ne pretpostavlja razumevanje fizičkog načina funkcionisanja samih uređaja, već fundamentalnih koncepata informatike i programiranja, što treba razdvojiti od primene informatike u ostalim oblastima i predmetima.

Neobaveznost i modularnost nastave informatike, koja je zastupljena u aktuelnom NPP, produbljuje digitalni jaz koji postoji među učenicima. Učenik mora da bude digitalno kompetentan, a ne samo digitalno spretan, a digitalne kompetencije su osnova za razvoj drugih kompetencija i učenje. One su važna osnova za obrazovanje, sticanje opšte kulture, bezbedno ponašanje, ali su i razvojni potencijal društva, koji zahteva privreda.

Nastava informatike je jedini predmet koji uopšte nema kontinuitet, učenici više puta „počinju od početka“ što kod nekih učenika izaziva dosadu i otpor koji se nastavlja i kada dođe do obrade za učenike sasvim novih tema. Taj kontinuitet treba obezbediti kroz čitavo školovanje.

Reorganizacija nastave nikako ne sme da bude na štetu tehničkih sadržaja i aktivnosti koje su sadržane u predmetu TIO. Inicijativa koju podnosimo nije nova, u stručnoj javnosti se već duži niz godina iznose argumenti u prilog povećanja kvaliteta informatičkog obrazovanja. U prilogu dostavljamo vam neke od tih inicijativa prispele u MPNTR.

 

Ova inicijativa je između ostalog u skladu sa:

  1. Opredeljenjima strateškog okvira Evropske unije koja je formulisana u saopštenju ,,Otvaranje obrazovanja – podsticanje inovacija i digitalnih veština u školama i ustanovama visokog obrazovanja” European Commission. (2013). Opening up Education: Innovative teaching and learning for all through new Technologies and Open Educational Resources. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions (COM(2013) 654 final). Brussels, BE: European Commission.

Ova inicijativa predstavlja poziv da se na nivou EU pokrenu reforme koje će prihvatiti otvorena okruženja za učenje koja treba da deluju podsticajno na povećanje nivoa digitalnih veština i učenika i nastavnika, i poboljšaju obrazovanja uopšte.

  1. Evropskim okvirom ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Key Competences for Lifelong Learning, European Reference Framework), usvojenom od strane Evropske unije 2006. godine, prema kojem digitalna kompetencija, definisana kao sposobnost kritički promišljenog i bezbednog korišćenja tehnologije na poslu, u slobodno vreme i u komunikaciji, predstavlja jednu od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje i aktivno učešće u digitalizovanom društvu (European Parliament and the Council, 2006).

Kao međupredmetna (transverzalna) kompetencija, digitalna kompetencija omogućava sticanje drugih ključnih kompetencija (jezičke, matematičke, ovladavanje veštinama učenja, kulturna osvešćenost i izražavanje) i u većini evropskih zemalja one su integrisane  u nastavni plan i program osnovnih i srednjih škola (European Commission/EACEA/Eurydice, 2012).

  1. Pravcima razvoja istaknutim u Strategiji obrazovanja Republike Srbije 2020 u kojoj se na više mesta ističe značaj uvođenja novih metoda i informacionih tehnologija u proces obrazovanja, primenu savremenog softvera i hardvera kao i uvođenje elektronskog učenja.
  2. Smernicama za unapređivanje uloge informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju koji je za nivo douniverzitetskog obrazovanja, pripremila komisija Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) koje su usvojene u decembru 2013. godine na 98. sednici NPS-a nakon širokog petomesečnog konsultativnog procesa.
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Print this page
WP-Backgrounds by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann