Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на конференцији „Квалитетно образовање за све – Образовне политике засноване на анализама и подацима“, која је одржана данас рекао је да су анализе које су добијене основ за планирање и доношење одлука у вођењу политике образовања. Он је истакао да  ће ускоро бити представљена платформа Стратегије образовања 2030. и да је урађен озбиљан план њене реализације, те да то неће бити само „списак жеља“. Он је додао да „да се ради на дигитализацији, да ће 2022. године бити уведена државна матура. Акценат је још и на обукама наставника, лиценцирању директора и секретара школа.

На скупу је представљена и студија ОЕЦД-а која се односи на процене у образовању у Србији.  

Северин Лоанарди из Уницефа казао је да је неопходно модернизовати образовање и да за реформе образовања треба користити управо податке који се добијају на међународним терстирањима.

Више није довољно преносити знање у школама, већ наставници морају да усмере ученике како да развијају критичко мишљење, да их обуче вештинама за будућа занимања која не можемо да предвидимо како ће изгледати, навела је она.

Тијана Прокић Бројер, аналитичарка ПИСА 2018, каже да после 20 година од вођења ПИСА тестирања већина земаља није направила помак напред, већ да су чак многе земље назадовале.

Само неке земље су направиле помак напред, попут Пољске и Естоније. Томе је допринело схватање образовања као колективне одговорности, нагласила је она. Додала је да систем у Србији јесте ефикасан, али да су средства која се издвајају за образовање ограничена.  

Гордана Чапрић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања каже да препоруке и инфомације које су стигле из анализе ОЕЦД нису нове, али да су важне јер је Србија желела да чује независну, објективну, спољну оцену. Она је навела да  је анализа важна за наставак рада на активностима које ће бити приказане ускоро кроз платформу за развој Сратегије образовања 2030.