Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević na konferenciji „Kvalitetno obrazovanje za sve – Obrazovne politike zasnovane na analizama i podacima“, koja je održana danas rekao je da su analize koje su dobijene osnov za planiranje i donošenje odluka u vođenju politike obrazovanja. On je istakao da  će uskoro biti predstavljena platforma Strategije obrazovanja 2030. i da je urađen ozbiljan plan njene realizacije, te da to neće biti samo „spisak želja“. On je dodao da „da se radi na digitalizaciji, da će 2022. godine biti uvedena državna matura. Akcenat je još i na obukama nastavnika, licenciranju direktora i sekretara škola.

Na skupu je predstavljena i studija OECD-a koja se odnosi na procene u obrazovanju u Srbiji.  

Severin Loanardi iz Unicefa kazao je da je neophodno modernizovati obrazovanje i da za reforme obrazovanja treba koristiti upravo podatke koji se dobijaju na međunarodnim terstiranjima.

Više nije dovoljno prenositi znanje u školama, već nastavnici moraju da usmere učenike kako da razvijaju kritičko mišljenje, da ih obuče veštinama za buduća zanimanja koja ne možemo da predvidimo kako će izgledati, navela je ona.

Tijana Prokić Brojer, analitičarka PISA 2018, kaže da posle 20 godina od vođenja PISA testiranja većina zemalja nije napravila pomak napred, već da su čak mnoge zemlje nazadovale.

Samo neke zemlje su napravile pomak napred, poput Poljske i Estonije. Tome je doprinelo shvatanje obrazovanja kao kolektivne odgovornosti, naglasila je ona. Dodala je da sistem u Srbiji jeste efikasan, ali da su sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje ograničena.  

Gordana Čaprić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kaže da preporuke i infomacije koje su stigle iz analize OECD nisu nove, ali da su važne jer je Srbija želela da čuje nezavisnu, objektivnu, spoljnu ocenu. Ona je navela da  je analiza važna za nastavak rada na aktivnostima koje će biti prikazane uskoro kroz platformu za razvoj Srategije obrazovanja 2030.