Лаура, ученица седмог разреда ОШ „Лаза Костић“ са Новог Београда, данас је била гост министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића.

Повод да тринаестогодишњакиња посети Министарство био је несвакидашњи подвиг који је веома редак и код људи у старијем узрасту – током једне године прочитала је више од 250 књига.

Волим све књиге да читам, а највише Градимира Стојковића. Допада ми се његов серијал Хајдук. Волим и серијал Штреберка, од Холи Смејл, рекла је Лаура.

Љубав према књизи усадила јој је мајка Ана, читајући јој бајке и купујући књиге.

Лаура је прву књигу од корице до корице прочитала пре поласка у школу, када је имала шест година. То је био Мали принц, од Антоана де Сент Егзиперија, једна од ретких књига којој се редовно враћа.

Њу читам сваке године. Лектиру не волим да читам, али и то радим, јер морам, рекла је Лаура.

Како каже, данас се њени вршњаци недовољно друже са књигом, док она, колико год да има обавеза, увек издвоји време да прочита барем неколико страна.

У мом одељењу само једна другарица и ја редовно читамо, остале то не занима. Имамо и Читалачку значку и литерарну секцију, али не долази нас много на то. Волим и да пишем, али сам престала јер ми се више свиђа читање, објаснила је Лаура.

Она је додала и да је научила вештину брзог читања због чега јој је било лако да достигне бројку од 250 прочитаних књига током једне године.

Као што се и очекује, Лаура има много књига код куће, али не чује се сваки дан да неко поклања књиге и онима који су мање срећни.

Имам доста књига код куће, али највише волим да скупим књиге и да их однесем у Црвени крст да и деца из свратишта могу да читају, рекла је Лаура.

После основне, Лаура намерава да упише 10. београдску гимназију, како би похађала билингвалну наставу. Уколико јој то не пође за руком, друга опција је Филолошка гимназија. Зато се труди да одржи просек пет-нула.

Министар просвете Младен Шарчевић објаснио је да је Лауру и директорку Библиотеке града Београда Јасмину Нинков позвао у госте, јер такође воли да чита и јер је у Лауриној великој жељи да се дружи са књигом препознао себе у тим годинама.

Ми смо од одласка у библиотеку правили целодневни доживљај. У библиотеци у Змај Јовиној читали смо Политикин забавник и Микијев алманах, а кући смо се враћали са по неколико књига у рукама. Тада смо се навукли да читамо и зато данас код куће имам велику библиотеку за коју књиге скупљам читав живот, рекао је министар.

Он је додао да је и ранијих година, када је био наставник и директор школе, а и сада, покушавао све око себе да „инфицира“ читањем и прављењем сопствене библиотеке.

Књиге оплемењују. За почетак, у најмлађем узрасту, само је важно читати. Чак и када наиђеш на књигу која ти се не свиђа, прочиташ до краја. На тај начин изграђујеш критеријуме. И треба да знаш да ћеш неке књиге читати поново, по више пута, у зависности колико ти је година, посаветовао је министар Лауру.

Шарчевић је додао да Министарство просвете последње две године обезбеђује средства за обнову школских библиотека.

То није рађено 25 година. Дали смо и новац и сугерисали да се искористи и за куповину речника и енциклопедија, а сада смо новац определили за стручне и остале часописе које треба да има свака школа, рекао је министар.

Веома је важно, додао је министар, да наставници направе своју стратегију како ће деци да приближе књижевност како би читање постало нормална ствар.

Увек ће вам се одазвати и књижевници и људи који раде у библиотекама ако правите књижевне вечери. Деца треба да пишу и читају, сматра министар.

Он је истакао да је Министарство просвете израдило правилник који је послат свим школама, а којим се прописује да свака школа, било ког нивоа, може да се определи да буде модел ђачке задруге, предузећа који раде ИТ, модел школе која има добре библиотечке фондове или литералне секције…

Циљ нам је да примери добре педагошке праксе, који неки људи раде, виде и други. Када буде усвојен Закон о платним разредима, биће могућност и да више од четвртине наставника напредују и у звањима, али и примањима, само на основу свог ангажовања, рекао је Шарчевић.

Директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков указала је на чињеницу да награда „Читалац године“, коју најбољем читаоцу млађем од 14 година та установа додељује већ три године, показује да деца читају.

Потребно је само да нађу адекватну литературу. У библиотеци Града ми се трудимо да имамо што више младих читалаца. Када се деца роде, већ са годину дана треба да добију прве сликовнице. Трудимо се да сва деца у Београду буду чланови библиотеке, рекла је Нинков.

Према њеним речима од 150.000 чланова, колико има Библиотека града Београда, највећи број су деца различитог узраста.

Деца најмлађег узраста су циљ сваке библиотеке, јер ако се тада не изборите за читаоца, када одрасту они то никада неће постати, рекла је Нинков.

Библиотека Града има различите програме за најмлађе, попут „Читалачке значке“, радионице, причање прича, представе…

Министар Шарчевић својој младој гошћи поклонио је „БГ приче“ Зорана Љ. Николића, „Културна ризница Србије“ и „Кроз пустињу и прашуму“ Хенрика Сјенкјевича, док је Библиотеци града Београда даровао „Београд вечити град“, Александра Диклића.

Лаура Љутај добитник је награде Библиотеке града Београда „Читалац године“. Она је током једне године прочитала више од 250 књига. Пре ње, ту награду су освајали Нада Лазаревић и Александар Пејчиновић.