Laura, učenica sedmog razreda OŠ „Laza Kostić“ sa Novog Beograda, danas je bila gost ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića.

Povod da trinaestogodišnjakinja poseti Ministarstvo bio je nesvakidašnji podvig koji je veoma redak i kod ljudi u starijem uzrastu – tokom jedne godine pročitala je više od 250 knjiga.

Volim sve knjige da čitam, a najviše Gradimira Stojkovića. Dopada mi se njegov serijal Hajduk. Volim i serijal Štreberka, od Holi Smejl, rekla je Laura.

Ljubav prema knjizi usadila joj je majka Ana, čitajući joj bajke i kupujući knjige.

Laura je prvu knjigu od korice do korice pročitala pre polaska u školu, kada je imala šest godina. To je bio Mali princ, od Antoana de Sent Egziperija, jedna od retkih knjiga kojoj se redovno vraća.

Nju čitam svake godine. Lektiru ne volim da čitam, ali i to radim, jer moram, rekla je Laura.

Kako kaže, danas se njeni vršnjaci nedovoljno druže sa knjigom, dok ona, koliko god da ima obaveza, uvek izdvoji vreme da pročita barem nekoliko strana.

U mom odeljenju samo jedna drugarica i ja redovno čitamo, ostale to ne zanima. Imamo i Čitalačku značku i literarnu sekciju, ali ne dolazi nas mnogo na to. Volim i da pišem, ali sam prestala jer mi se više sviđa čitanje, objasnila je Laura.

Ona je dodala i da je naučila veštinu brzog čitanja zbog čega joj je bilo lako da dostigne brojku od 250 pročitanih knjiga tokom jedne godine.

Kao što se i očekuje, Laura ima mnogo knjiga kod kuće, ali ne čuje se svaki dan da neko poklanja knjige i onima koji su manje srećni.

Imam dosta knjiga kod kuće, ali najviše volim da skupim knjige i da ih odnesem u Crveni krst da i deca iz svratišta mogu da čitaju, rekla je Laura.

Posle osnovne, Laura namerava da upiše 10. beogradsku gimnaziju, kako bi pohađala bilingvalnu nastavu. Ukoliko joj to ne pođe za rukom, druga opcija je Filološka gimnazija. Zato se trudi da održi prosek pet-nula.

Ministar prosvete Mladen Šarčević objasnio je da je Lauru i direktorku Biblioteke grada Beograda Jasminu Ninkov pozvao u goste, jer takođe voli da čita i jer je u Laurinoj velikoj želji da se druži sa knjigom prepoznao sebe u tim godinama.

Mi smo od odlaska u biblioteku pravili celodnevni doživljaj. U biblioteci u Zmaj Jovinoj čitali smo Politikin zabavnik i Mikijev almanah, a kući smo se vraćali sa po nekoliko knjiga u rukama. Tada smo se navukli da čitamo i zato danas kod kuće imam veliku biblioteku za koju knjige skupljam čitav život, rekao je ministar.

On je dodao da je i ranijih godina, kada je bio nastavnik i direktor škole, a i sada, pokušavao sve oko sebe da „inficira“ čitanjem i pravljenjem sopstvene biblioteke.

Knjige oplemenjuju. Za početak, u najmlađem uzrastu, samo je važno čitati. Čak i kada naiđeš na knjigu koja ti se ne sviđa, pročitaš do kraja. Na taj način izgrađuješ kriterijume. I treba da znaš da ćeš neke knjige čitati ponovo, po više puta, u zavisnosti koliko ti je godina, posavetovao je ministar Lauru.

Šarčević je dodao da Ministarstvo prosvete poslednje dve godine obezbeđuje sredstva za obnovu školskih biblioteka.

To nije rađeno 25 godina. Dali smo i novac i sugerisali da se iskoristi i za kupovinu rečnika i enciklopedija, a sada smo novac opredelili za stručne i ostale časopise koje treba da ima svaka škola, rekao je ministar.

Veoma je važno, dodao je ministar, da nastavnici naprave svoju strategiju kako će deci da približe književnost kako bi čitanje postalo normalna stvar.

Uvek će vam se odazvati i književnici i ljudi koji rade u bibliotekama ako pravite književne večeri. Deca treba da pišu i čitaju, smatra ministar.

On je istakao da je Ministarstvo prosvete izradilo pravilnik koji je poslat svim školama, a kojim se propisuje da svaka škola, bilo kog nivoa, može da se opredeli da bude model đačke zadruge, preduzeća koji rade IT, model škole koja ima dobre bibliotečke fondove ili literalne sekcije…

Cilj nam je da primeri dobre pedagoške prakse, koji neki ljudi rade, vide i drugi. Kada bude usvojen Zakon o platnim razredima, biće mogućnost i da više od četvrtine nastavnika napreduju i u zvanjima, ali i primanjima, samo na osnovu svog angažovanja, rekao je Šarčević.

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov ukazala je na činjenicu da nagrada „Čitalac godine“, koju najboljem čitaocu mlađem od 14 godina ta ustanova dodeljuje već tri godine, pokazuje da deca čitaju.

Potrebno je samo da nađu adekvatnu literaturu. U biblioteci Grada mi se trudimo da imamo što više mladih čitalaca. Kada se deca rode, već sa godinu dana treba da dobiju prve slikovnice. Trudimo se da sva deca u Beogradu budu članovi biblioteke, rekla je Ninkov.

Prema njenim rečima od 150.000 članova, koliko ima Biblioteka grada Beograda, najveći broj su deca različitog uzrasta.

Deca najmlađeg uzrasta su cilj svake biblioteke, jer ako se tada ne izborite za čitaoca, kada odrastu oni to nikada neće postati, rekla je Ninkov.

Biblioteka Grada ima različite programe za najmlađe, poput „Čitalačke značke“, radionice, pričanje priča, predstave…

Ministar Šarčević svojoj mladoj gošći poklonio je „BG priče“ Zorana Lj. Nikolića, „Kulturna riznica Srbije“ i „Kroz pustinju i prašumu“ Henrika Sjenkjeviča, dok je Biblioteci grada Beograda darovao „Beograd večiti grad“, Aleksandra Diklića.

Laura Ljutaj dobitnik je nagrade Biblioteke grada Beograda „Čitalac godine“. Ona je tokom jedne godine pročitala više od 250 knjiga. Pre nje, tu nagradu su osvajali Nada Lazarević i Aleksandar Pejčinović.