Међународна научна сарадња

erer

JRCnatOCOSTeurekafp7

Билатерална сарадња

Министарство просвете, науке и технолошког развоја уговара и финансијски подржава пројекте научно-технолошке сарадње између наших и иностраних научно-истраживачких организација (НИО) на основу међународних билатералних споразума.

У случајевима када НИО на такав начин обезбеђују додатна финансијска или материјална средства из иностранства, Министарство ће пропорционално, а у складу са буџетским могућностима, обезбедити нашим НИО и додатна подстицајна средства.

Билатералне сарадње - по земљама

Мултилатерална сарадња 

Мултилатерална сарадња одвија се кроз Централно-европску иницијативу (CEI) и Организацију за црноморску економску сарадњу (BSEC).

CEI

ЦЕНТРАЛНО-ЕВРОПСКА ИНИЦИЈАТИВА – CEI

Централноевропска иницијатива (CEI) настала је као резултат „четворне сарадње“, коју су 1989. године покренуле Италија, Аустрија, Југославија и Мађарска, са циљем да се, кроз интензивну политичку и економску сарадњу са развијеним партнерима из суседства, убрза југословенско и мађарско приближавање европским интеграцијама. CEI је прерасла у Пентагоналу укључењем ЧССР 1990. године, односно у Хексагоналу уласком Пољске на састанку премијера земаља чланица у Дубровнику, јула 1991. године. Због избијања и интензивирања кризе на простору бивше СФРЈ, Југославија од тада није учествовала у раду CEI. Србија (тада Савезна Република Југославија) обновила је чланство у CEI на Самиту ове организације 24. новембра 2000. године у Будимпешти. Облици сарадње у оквиру ове иницијативе су врло разнородни што се тиче врсте, садржаја и нивоа сарадње. У оквиру CЕI постоје редовни годишњи самити (шефова држава / председника влада, укључујући економски форум) и редовни годишњи састанци министара иностраних послова, а састанци националних координатора и министара задужених за поједине ресоре организују се по потреби. Активности земаља чланица CEI се огледају и кроз активности радних група (укупно 18) које су тематски дефинисане (једна од њих је радна група за науку и техно), а подршка тим активностима се обезбеђује преко три фонда. Парламентарна сарадња се одвија у оквиру Парламентарне скупштине.

CEI данас има 18 чланица: Аустрија, Албанија, Белорусија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Чешка, Италија, Мађарска, Македонија, Молдавија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Црна Гора. Специфичност CЕI је између осталог и у томе што, за разлику од других иницијатива, располаже сопственим фондовима за финансирање мањих пројеката (главни донатор је Италија). CEI данас има подједнак број чланица ЕУ и не-чланица (чланице су и земље тзв. Европског суседства – Белорусија, Украјина и Молдавија) што ову иницијативу чини погодном за преношење искустава у процесу евроинтеграције.

Седиште Секретаријата CEI је у Трсту. Вебсајт: www.ceinet.org .

Функцију Националног координатора за Републику Србију  обавља амбасадор Јела Баћовић, заменик помоћника министра спољних послова за ЕУ (контакт телефон: 011-3068728, jela.bacovic@mfa.rs )

 

Представник Србије у радној групи за науку и технологију је мр Светлана Богдановић, самостални саветник, контакт телефон: 011 361 6529 е-маил: svetlana.bogdanovic@mpn.gov.rs

Научна и технолошка сарадња у Дунавском региону

Научна и технолошка сарадња у Дунавском региону

Научна и технолошка сарадња у Дунавском региону | Министарство просвете, науке и технолошког развоја

На основу закљученог Програма за финансирање мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском региону између Србије, Аустрије, Чешке Републике и Словачке Републике, расписан је Позив за предлоге пројекта мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском региону за 2017-2018. годину .

BSEC

Организација за црноморску економску сарадњу (Organization of the Black Sea Economic Cooperation – BSEC) је основана на Самиту шефова држава и влада једанаест земаља (Русија, Турска, Бугарска, Румунија, Украјина, Молдавија, Грчка, Азербејџан, Јерменија, Грузија, и Албанија) ширег црноморског региона 25. јуна 1992. године, у Истанбулу.

Република Србија је чланица BSEC од априла 2004. године. Поред 12 земаља чланица, у раду Организације као посматрачи учествују Египат, Аустрија, Белорусија, Хрватска, Чешка, Француска, Немачка, Израел, Италија, Пољска, Словачка, Тунис, САД, Међународни црноморски клуб, Секретаријат енергетске повеље, ЕУ и Црноморска комисија а као партнери у секторском дијалогу Мађарска, Иран, Јордан, Јапан, Р. Кореја, Велика Британија, Црноморска асоцијација бродара, Асоцијација лука Црног мора, BSEC-URTA, Црноморска асоцијација бродоградитеља, Црноморска универзитетска мрежа, Дунавска комисија и др. Поред тога, BSEC активно сарађује са UN, EU, CEI и Дунавском комисијом.

BSEC има 19 радних група и сродна тела:

Центар за црноморске економске студије (International Center for Black Sea Studies – ICBSS) са седиштем у Атини, Парламентарна скупштина BSEC (PABSEC) коју чине делегације парламената земаља чланица BSEC, Пословни савет (Bussines Council – BC) Црноморска трговинска и развојна банка (BSTDB) са седиштем у Солуну.

Република Србија активно учествује у раду Организације и бројних радних група у којима су ангажовани представници ресорних министарстава.

Република Србија је од 1. јула 2016. године преузела шестомесечно председавање Организацијом за црноморску економску сарадњу.

Представник Србије у радној групи за науку и технологију је мр Светлана Богдановић, самостални саветник, контакт телефон: 011 361 6529 е-маил: svetlana.bogdanovic@mpn.gov.rs

 

КАКО – ДО КАДА послати Обрасце

Образац за припремање годишњег – финалног извештаја: ОВДЕ.

Захтеви за рефундацију трошкова на реализацији билатералних пројеката, достављају на Обрасцу.

2016. Министарство просвете, науке и технолошког развоја 〉 Садржај сајта доступан је за преузимање.