Da bi deca na internetu bila bezbednija, veoma je važno da ih ohrabrujemo da traže pomoć i da vidna mesta u školama postavimo linkove i kontakt telefone za prijavu digitalnog nasilja, istakla je Zvezdana Mijoković iz Grupe za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Veoma je bitno da se uključe roditelji i da se radi na jačanju roditeljskih veština u prevenciji digitalnog nasilja, podvukla je Mijoković.

Učesnici današnjeg okruglog stola povodom Dana bezbednog interneta „Zajedno za bolji internet“ u Palati Srba, saglasili su se da je neophodna saradnja i povezivanje različitih ministarstava, kao i nevladinih i međunarodnih organizacija.

Mijoković je dodala da se u školama prevencija ostvaruje kroz veoma konkretne aktivnosti, poput radionica za učenike, istraživanju i nastavom o digitalnom nasilju, izradi rečnika digitalnih pojmova, izradi jasnih pravila za upotrebu mobilnih telefona, izrada panoa i plakata na temu bezbednosti na internetu, kvizovima o poznavanju pravila bezbednog interneta…

Mijoković je dodala i da Ministarstvo prosvete sa Nacionalnim kontakt centrom za bezbednost dece na internetu ima veoma dobru saradnju.

Između ostalog, sarađujemo i u rešavanju konkretnih situacija zbog kojih se učenici, nastavnici ili roditelji obraćaju Centru. Na osnovu prijave koju nam proslede, Ministarstvo prosvete preduzima korake iz svoje nadležnosti, a po potrebi uključujemo Ministarstvo unutrašnjih poslova, odsek za visoko tehnološki kriminal, objasnila je Mijoković.

Biljana Lajović, koja je u okviru Ministarstva prosvete posebno zadužena za zaštitu od nasilja, dodala je da je postavljen i zakonski okvir za prevenciju, kao i procedure koje se primenjuju u situacijama kada se dogodi nasilje na internetu.

Prema njenim rečima, osnova za kvalitetan rad u toj oblasti čine istraživanja, zbog čega je Ministarstvo prosvete  uključeno i podržava međunarodno istraživanje koje u Srbiji sprovodi Institut za psihologiju u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Oebsom i Unicefom.

Rezultati istraživanja koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 60 škola, u kome su učestvovali učenici od devet do 17 godina, biće poznati krajem marta, rekla je Lajović.

Ona je dodala i da se u sistemu obrazovanja i vaspitanja sprovodi se i projekat „Bezbedan internet za celu porodicu – Bezbedno od početka“ koji je usmeren na decu mlađeg uzrasta i roditelje a sprovode ga Ministarstvo prosvete, Centar za prava deteta Užice, Unicef i kompanija Telenor.

Veoma je pozitivno i to da je priručnik `Digitalno nasilje-prevencija i reagovanje`, koji je načinilo Ministarstvo prosvete uz podršku Unicefa, postao deo obavezne literature na nekim fakultetima koji obrazuju buduće nastavnike i psihologe, rekla je Lajović.

Savetnica ministra za digitalizaciju prosvete i nauke Katarina Aleksić posebno se osvrnula na ulogu obrazovanja u razvijanju pismenosti.

Kako je istakla, u proteklom periodu je učinjeno mnogo na uvođenju savremenih tehnologija u obrazovanje.

Oko 130.000 učenika je trenutno obuhvaćeno i izučava kao obavezni predmet informatiku i računarstvo, a koji obražuje temu digitalne pismenosti, odnosno sigurnosti na internetu, zaštiti ličnih podataka, onlajn identiteta i zaštiti od digitalnog nasilja, rekla je Aleksić.

Savetnica ministra je dodala da se nastavni programi izrađuju u skladu sa konkretnim potrebama savremenog života, sa jakim naglaskom na lokalni kontekst.

Na okruglom stolu „Zajedno do boljeg interneta“, osim predstavnika Ministarstva prosvete, učestvovali su i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva unutrašnjih poslova – Odeljenja za visokotehnološki kriminal, zdravstvenog sistema i nevladinih organizacija koje se bave tom temom.