Да би деца на интернету била безбеднија, веома је важно да их охрабрујемо да траже помоћ и да видна места у школама поставимо линкове и контакт телефоне за пријаву дигиталног насиља, истакла је Звездана Мијоковић из Групе за образовање мањина, социјалну инклузију и заштиту од насиља и дискриминације Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Веома је битно да се укључе родитељи и да се ради на јачању родитељских вештина у превенцији дигиталног насиља, подвукла је Мијоковић.

Учесници данашњег округлог стола поводом Дана безбедног интернета „Заједно за бољи интернет“ у Палати Срба, сагласили су се да је неопходна сарадња и повезивање различитих министарстава, као и невладиних и међународних организација.

Мијоковић је додала да се у школама превенција остварује кроз веома конкретне активности, попут радионица за ученике, истраживању и наставом о дигиталном насиљу, изради речника дигиталних појмова, изради јасних правила за употребу мобилних телефона, израда паноа и плаката на тему безбедности на интернету, квизовима о познавању правила безбедног интернета…

Мијоковић је додала и да Министарство просвете са Националним контакт центром за безбедност деце на интернету има веома добру сарадњу.

Између осталог, сарађујемо и у решавању конкретних ситуација због којих се ученици, наставници или родитељи обраћају Центру. На основу пријаве коју нам проследе, Министарство просвете предузима кораке из своје надлежности, а по потреби укључујемо Министарство унутрашњих послова, одсек за високо технолошки криминал, објаснила је Мијоковић.

Биљана Лајовић, која је у оквиру Министарства просвете посебно задужена за заштиту од насиља, додала је да је постављен и законски оквир за превенцију, као и процедуре које се примењују у ситуацијама када се догоди насиље на интернету.

Према њеним речима, основа за квалитетан рад у тој области чине истраживања, због чега је Министарство просвете  укључено и подржава међународно истраживање које у Србији спроводи Институт за психологију у сарадњи са Министарством трговине, туризма и телекомуникација, Оебсом и Уницефом.

Резултати истраживања које је спроведено на репрезентативном узорку од 60 школа, у коме су учествовали ученици од девет до 17 година, биће познати крајем марта, рекла је Лајовић.

Она је додала и да се у систему образовања и васпитања спроводи се и пројекат „Безбедан интернет за целу породицу – Безбедно од почетка“ који је усмерен на децу млађег узраста и родитеље а спроводе га Министарство просвете, Центар за права детета Ужице, Уницеф и компанија Теленор.

Веома је позитивно и то да је приручник `Дигитално насиље-превенција и реаговање`, који је начинило Министарство просвете уз подршку Уницефа, постао део обавезне литературе на неким факултетима који образују будуће наставнике и психологе, рекла је Лајовић.

Саветница министра за дигитализацију просвете и науке Катарина Алексић посебно се осврнула на улогу образовања у развијању писмености.

Како је истакла, у протеклом периоду је учињено много на увођењу савремених технологија у образовање.

Око 130.000 ученика је тренутно обухваћено и изучава као обавезни предмет информатику и рачунарство, а који ображује тему дигиталне писмености, односно сигурности на интернету, заштити личних података, онлајн идентитета и заштити од дигиталног насиља, рекла је Алексић.

Саветница министра је додала да се наставни програми израђују у складу са конкретним потребама савременог живота, са јаким нагласком на локални контекст.

На округлом столу „Заједно до бољег интернета“, осим представника Министарства просвете, учествовали су и представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства унутрашњих послова – Одељења за високотехнолошки криминал, здравственог система и невладиних организација које се баве том темом.