Ове године, Нобелову награду за изузетне доприносе у физици добили су:

  1. др Роџер Пенроуз (Roger Penrose) (удео 1/2) – математичар, Универзитет у Оксфорду, Велика Британија
  2. др Рајнхард Генцел (Reinhard Genzel) (удео 1/4) – астрофизичар, Универзитет у Калифорнији, САД; Макс Планк институт за ванземаљску физику, Гархинг, Немачка
  3. др Андреа Гез (Andrea Ghez) (удео 1/4) – астроном, Универзитет у Калифорнији, САД

Нобелова награда за физику додељена је за откриће да је настанак црних рупа поуздано предвиђање опште теорије релативности (Penrouz) и за откриће супермасивног компактног објекта Sagittarius A* у центру наше Галаксије на основу дугогодишњих посматрања орбита звезда око тог објекта (Genzel и Ghez). https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2020/summary/

О раду и улози бивших студената Математичког факултета Универзитета у Београду:

  1. Самир Салим рођен је у Београду, по завршетку Математичког факултета, Универзитета у Београду, докторирао је на Универзитету у Охају. Постдокторске студије завршио је на Универзитету у Калифорнији (UCLA), а тренутно је професор на Департману за астрономију Универзитета Индијана у Блумингтону https://www.astro.indiana.edu/faculty/salim.shtml. Са Андреом Гез почео је да сарађује пре скоро двадесет година и објавили су више заједничких научних радова https://scholar.google.com/citations?user=3ycg-9kAAAAJ&hl=en, међу њима и https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/2008ApJ…689.1044G/abstract рад који је допринео открићу супермасивне црне рупе у центру наше галаксије. За испитивање супермасивне црне рупе у центру наше галаксије проучавањем динамике звезда око ње, Андреа Гез заједно са Рајнхардом Генцелом поделила је половину овогодишње Нобелове награде.
  2. Предраг Јовановић и Весна Борка Јовановић бивши успешни студенти Математичког факултета, Универзитета у Београду на ком су завршили основне, магистарске и докторске студије заједно са Душком Борком део су групе која се бавила и бави се овом веома актуелном облашћу истраживања. Они су вршили тестирања више различитих теорија модификоване гравитације помоћу посматраних орбита S2 звезде око супермасивног компактног објекта Sgr A* у циљу поређења предвиђања ових теорија са одговарајућим предвиђањима опште теорије релативности, која тренутно представља стандардну теорију гравитације, а ради превазилажења неких њених недостатака на галактичким скалама. Ова истраживања су вршена у оквиру пројекта ОИ 176003 Гравитација и структура космоса на великим скалама, који је трајао од 2011. до 2019. године, а њихов наставак је планиран кроз будући пројекат из позива ИДЕЈЕ Развој и тестирање нелокалних модела модификоване гравитације, који је управо пријављен и чији је носилац Математички факултет Универзитета у Београду, а у који је поред осталих укључена и горе поменута група истраживача.

Сарадници на пројекту ОИ 176003 су у претходном периоду из ове области остварили веома значајне резултате који су примећени и на светском нивоу, о чему сведочи и њихово цитирање од овогодишњих добитника Нобелове награде др Р. Генцел и др А. Гез. Наиме, 9 радова ове групе наших истраживача (са укупно 19 цитата) је цитирано у 4 рада др Р. Генцела и др А. Гез.