Jавно слушање о Предлогу закона о науци и истраживањима одржано је у понедељак 17. јуна у Дому Народне скупштине, у организацији Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво.

У свом уводном излагању, председник Одбора проф. др Муамер Зукорлић истакао је да јавно слушање пружа могућност да народни посланици и представници релевантних институција својим сугестијама и предлозима унапреде текст постојећег Предлога закона. Истакао је да се сам закон и област науке у Србији, високо рангира на светској ранг листи, о чему сведочи и податак да се Србија налази између 32. и 41. места, што је у поређењу са скоро свим другим рангирањима осталих области, значајан успех. Зукорлић је навео да је један од аспеката доношења овог закона, начин финансирања научноистраживачке делатности, кроз идеју институционалног финансирања како би се буџетски обезбедили стални приходи, односно сигурност у финансирању рада института.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Владимир Поповић је у уводном излагању говорио о спроведеним реформама у области науке и технолошког развоја. Подсетио је на податак да је крајем прошле године, у скупштини Србије усвојен Закон о фонду за науку Републике Србије (који је већ припремио први позив за изузетне пројекте младих истраживача), да је Србија постала 23. пуноправна чланица ЦЕРН-а, установљено је шест института од националног значаја, повећано је улагање кроз Фонд за иновациону делатност, повећан је капацитет научно-технолошког парка. Навео је да је Влада Републике Србије у периоду од 2015. до 2019. године повећала буџетска средства на глави наука за 35,8 одсто у динарској вредности. Он је додао да су у протекле две године у Србији настављена улагања у инфраструктуру у области науке и навео пример изградње научно-технолошких паркова у Новом Саду и Нишу, као и бројне друге.

Државни секретар је образложио Предлог закона о науци и истраживањима, истакавши да је реч о кровном закону у области науке, који у пакету са Законом о фонду за науку уређује политику за подстицање научно-технолошког развоја, стабилно финансирање и ефикасно коришћење средстава, кроз комбинацију пројектног и институционалног финансирања.

Један од основних разлога за доношење новог закона је примена модела финансирања научноистраживачке делатности. У циљу доношења најквалитетнијег закона, одржано је низ јавних расправа на четири локације, седнице националног савета, седнице радних група, као и више састанака са истраживачима. 

Циљеви који се постижу доношењем овог закона су унапређење квалитета научноистраживачког рада, примена резултата истраживања, ефикаснији и делотворнији рад тела, побољшање ефикасности алокације и употребе свих научноистраживачких и развојних ресурса. Кључни циљ који се жели постићи доношењем закона је стварање научноистраживачког сектора који својом изврсношћу може бити равноправан партнер у оквиру Европског истраживачког простора.

Након исцрпног образлагања државног секретара, народни посланици, академици, ректори, декани, директори института, истраживачи и представници релевантних институција водили су конструктивну дискусију и изнели своје предлоге и сугестије у циљу доношења најквалитетнијег облика предметног закона. Јавном слушању је изазвало велико интересовање, како у научној заједници, тако и међу посланицима. Јавно слушање је само потврдило велику подршку научне заједнице новом Закону о науци и истраживањима, дало још једну потврду предложеним решењима, као и јасну опредељеност да се Закон што пре усвоји у Народној скупштини.

Комплетан снимак јавног слушања:

http://217.26.67.44/filesnsrs/slusanje/slusanje2019061714.mp4