Око 120 деце Срба који живe у немачкој покрајини Баварска, од ове школске године почело је да похађа наставу у првој допунској школи у Минхену, где могу да науче српски језик, упознају српску традицију, културу и стекну основна знања из националне историје и географије.

Наставу у допунским школама у Немачкој, које већ постоје у покрајинама Баден–Виртемберг, Берлин, Хамбург и Хесен, спроводе наставници из Србије, у организацији и по програмима Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Како је објаснио министар просвете Младен Шарчевић, велики број родитеља из Минхена и околних градова, изразио је жељу да њихова деца крену на часове у српску основну школу.

Деца су раније била организована кроз црквене кружоке и окупљања. Та сарадња са црквом задржана је кроз веронауку и остале вештине, попут очувања фолклора и народне традиције, рекао је Шарчевић.

Како је истакао у Баварској, у којој живи око 45.000 Срба, отвараће се школе и у осталим градовима, попут Нирнберга и Аугзбурга.

Направљен је и добар почетни корак у сарадњи између просветних власти из Србије и Баварске. Очекујемо да у блиској будућности потпишемо меморандум о сарадњи, као што смо већ учинили са покрајином Баден-Виртемберг, где се сви процеси дуалних видова образовања кроз средње и високо појављују као заједнички концепти рада и сарадње. Са том покрајином имамо и сарадњу кроз стартапове, рекао је Шарчевић.

Он је додао да сада сва деца у српској дијаспори уче по јединственом плану на основу правилника и програма који су усвојени овог лета.

После осам година паузе изабран је координатор конкурса чије седиште за Европу је у Франкфурту, у покрајини Хесен. У Хесену је настава почела прошле године и тамо сада наставу похађа две групе од по 120 ученика, рекао је Шарчевић.

Министар је указао и на чињеницу да највише ученика српског порекла тренутно има у покрајини Баден-Виртемберг, али да је циљ да се њихов број повећа и у осталим земљама.

У тој покрајини има четири пута више српских ђака у допунским школама него што их има у Баварској. Циљ нам је да и у другим регијама, не само Немачке, већ и Аустрије, Швајцарске, Грчке, Француске и осталих земаља где Срби чине озбиљне групације, да се редефинишу и поново отворе или поспеше са радом српске допунске школе, закључио је Шарчевић.