Скупштина Србије почела је данас расправу о Предлогу закона о науци и истраживањима који је образложио министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, узевши у обзир бројне нагомилане проблеме, као и чињеницу да је велика већина истраживача у научној заједници незадовољна постојећим законским оквиром, одлучило да спроведе комплетну реформу система финансирања научних истраживања – прелазак са некомпетитивног пројектног финансирања на институционално и суштински компетитивно пројектно финансирање, рекао је министар просвете.

Он је додао да је први конкретан корак у тој реформи је већ учињен тиме што је Скупштини Србије почетком децембра 2018. године усвојен Закон о Фонду за науку.

То је нов закон за нову институцију, каква постоји у скоро свим државама које имају развијену науку. Закон о Фонду је први нов закон донет у овој области после 12 година, подсетио је министар.

Према његовим речима, други, кључни корак у реформи система је израда новог, кровног Закона о науци и истраживањима, који је након усвајања на Влади Републике Србије, данас пред посланицима у парламенту.

Овим законом се решава институционално финансирање истраживача, да не зависе, као до сада, од тога да ли су прошли на неком пројекту или не. И то је већ дуго захтев научне заједнице, навео је министар.

Он је истакао да је о предложеном закону јавна расправа спроведена од 3. децембра 2018. до 3. јануара 2019. године у више градова у Србији.

Говорећи о резултатима ресорног Министарства у области Шарчевић је подсетио да је Србија постала 23. пуноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

Паралелно са тим, примљено је на пројекте 1157 талентованих младих истраживача, са просечном оценом изнад 9, а који су рођени 1988. и касније. Тиме смо послали јасну поруку да младе желимо у систему, да хоћемо да остану код нас и овде се развијају, навео је Шарчевић.

Истакао је и да је установљено шест института од националног значаја.

Министар је додао и да се континуирано улаже у инфраструктуру.

23.9 милиона евра за парк у Новом Саду, 10 милиона за парк у Нишу. Затим, 5.2 милиона за изградњу и опремање ламеле Електронског факултета у Нишу.  5.6 милиона за 210 станова за Универзитет у Крагујевцу. Као и 14 милиона за изградњу института Биосенс у Новом Саду, навео је Шарчевић.