Министарство просвете науке и технолошког развоја започело је прву у низу стручних конултација о оквиру за израду ,,Стратегије развоја образовања и васпитања до 2027.,, која је данас за област предшколског и основног образовања и васпитања представљена стручној јавности.

Министар Младен Шарчевић дао је преглед тренутног стања у образовању и остварености циљева постојеће Стратегије. Апострофирани су и изазови на којима ће се заснивати  приоритети у наредном периоду.

Министар Шарчевић је као опште стратешке циљеве навео:

– унапређење свеукупног квалитета система образовања и васпитања

– усклађивање система образовања са непосредним и развојним потребама појединаца, економског, социјалног, културног контекста кроз повећање квалитета процеса и исхода образовања

– повећање обухвата становништва образовањем од предшколског васпитања и образовања до високог образовања и целоживотног учења

– обезбеђивање свима права на квалитетно и инклузивно образовање, оспособљавање и целоживотно учење

– реафирмација улоге образовања у друштву и држави

Садашњи систем чини мрежа од 445 установе и то: 162 јавне предшколске установе са 2.464 објеката и 283 приватне предшколске установе са 378 објеката. Предшколско васпитање и образовање остварује се и у основним школама које реализују припремни предшколски програм. Према подацима републичког Завод за статистику, 2018/19. године је 218.567 деце укључено у предшколско васпитање и образовање (55,4%). Припремним предшколским програмом обухваћено је 65.067 деце (97,06%). Забележено је повећање обухвата деце узраста од 3 до 5 година предшколским васпитањем и образовањем. У 2018. обухват је износио 61.3% деце узраста од 3 до 5 година старости, у односу на 52% у 2016. години, изјавио је министар Шарчевић.

Према његовим речима нова концепција предшколског васпитања и образовања у Републици Србији „Године узлета“, као саставни део Правилника о основама програма предшколског васпитања и образовања, донета је 2018. године.

Тренутно се спроводе реформски процеси који имају за циљ повећање обухвата деце путем повећања просторних капацитета, већим ангажовањем локалних самоуправа на промоцији овог нивоа образовања и савременим приступима, што је посебно видљиво у поменутим „Основама програма предшколског васпитања и образовања, додао је Шарчевић.

Говорници из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Завода за унапређивање образовања и васпитања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања су представили најважније области кроз које ће се остваривати приоритети.

Државни секретар Анамарија Вичек представила је програм за мањине, реафирмацију васпитне улоге школе и е-образовања, инклузију као и образовне политике засноване на подацима. Помоћник министра Милан Пашић говорио је о методологији израде стратегије, допунској настави у иностранству као и о повећању обухвата и смањењу осипања. Посебни саветник министра Гордана Косановић истакла је значај иницијалног образовања запослених, док је Јасмина Ђелић начелник Одељења за координацију рада школских управа представила једносменски рад, само и екстерно вредновање и нове страндарде. Директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић истакао је колико су уџбеници у складу са новом парадигмом и говорио о професионалном развоју запослених и новим ресурсима. Директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић и заменик директора Гордана Чапрић представили су праћење и евалуацију оцењивања, националних тестирања и малу матуру као и компентенције и програме.

У фокусу нове стратегије биће развој кључних компетенција ученика, повећање обухвата на свим нивоима образовања, оснаживање и развој људских ресурса и осавремењивање наставе и услова у којима се одвија.

Учесници консултација били су представници стручне јавности: васпитачи, наставници, директори, стручна друштва, представници Националног просветног савета, наставничких факултета, синдиката, организација цивилног друштва, као и представници међународних партнерских организација.

Препознајући важност образовања за решавање друштвених и економских изазова, Европска уније пружа подршку Србији у спровођењу реформе образовања. У наредних неколико месеци, поред Београда стручне консултације биће одржане и у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.