Универзитет у Београду се на Шангајској листи за 2019. годину налази између 401. и 500. места, што је знатно лошија позиција у односу на претходну годину (између 301. и 400. места). Универзитет у Новом Саду је задржао позицију између 901. и 1000. места.

Конкуренција међу универзитетима широм света је све оштрија, улагања у науку и високо образовање посебно у Азији су све већа и већа, тако да се сама чињеница да се наши универзитети налазе на листи најуспешнијих може сматрати одређеним успехом.

Један од кључних разлога за лошију позицију Универзитета у Београду је податак да наши универзитети немају више ни једног научника који се налази на листи најцитиранијих научника на свету, а тај критеријум утиче са 20% на укупан скор сваког универзитета. Такође, укупно 30% поена се добија на основу тога да ли универзитет има научнике, било међу запосленима, било међу бившим студентима, а који су добили Нобелову награду или Филдсову медаљу. Додатних 20% поена носи број радова објављених у најпрестижнијим часописима Nature и Science. И по том критеријуму су наши универзитети лоше позиционирани.

С друге стране, када се погледа број радова наших истраживача у часописима са СЦИ и ССЦИ листе, наши универзитети су котирани одлично. По овом критеријум, Универзитет у Београду се налази чак испред неких универзитета који су међу 100 најбољих на свету.

Важно је напоменути да се од 2017. године воде детаљне обласне листе универзитета у 54 области. Према том рангирању, 2017. године Универзитет у Београду био је заступљен у 18 области, прошле (2018) у 27, а ове (2019) у 25. Када је у питању Универзитет у Београду, најзначајније позиције у 2019. години држе области: наука и технологија хране (50), рударско и минерално инжењерство (92), инструментална наука и технологија (134), металуршко инжењерство (179), јавно здравље (180), и стоматолошке науке (187. место у свету). Поред ових 6 области, у још 19 других Универзитет у Београду је у првих 500 на свету.

За нашу државу је важно и то да је Универзитет у Новом Саду у три области сврстан у првих 500 на свету: наука и технологија хране (163), ветеринарске науке (290) и хемијско инжењерство (485). Универзитет у Kрагујевцу је у две области сврстан у првих 500 на свету: клиничка медицина (257) и математика (489).

Позиција универзитета на Шангајској листи је резултат вишедеценијског рада. Све претходно нам указује да је потребна озбиљна реформа сектора високог образовања и науке, и да у тој реформи, поред државе, морају да учествују и универзитети. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је приступило свеобухватној реформи финансирања науке, основан је Фонд за науку, и већ је расписан први позив. Пре месец дана је усвојен и нови Закон о науци и истраживањима. Такође, радимо на реформи финансирања високог образовања, која је евидентно неопходна. У последњих неколико година је сваке године повећаван буџет за науку, али су свакако потребна још већа улагања. Очекујемо да ће сви ови кораци у наредним годинама позитивно утицати на позицију наших универзитета на Шангајској листи.