Најквалитетнији део нашег друштва долази из високог образовања и науке и зато је наш задатак да стварамо услове да млади и паметни људи овде могу да нађу посао и да обезбеде своју будућност, поручио је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Шарчевић је, на представљању резултата Научно-технолошког парка Београд, рекао да цео свет цени српску науку и истраживаче и да стога знање наших људи има потенцијал да буде добар производ.

За три године пословања у Научно-технолошком парку Београд развија се 71 технолошка компанија, радно је ангажовано 650 инжењера, а компаније чланице су током 2018. приходовале 20 милиона евра.

Само током прошле године основано је 20 стартап компанија, обучено је 200 младих потенцијалних предузетника, а 1.000 студената обучено је за технолошко предузетништво.

Ово што ради НТП Београд је пример добре праксе и он је повукао ногу за даљу причу. До краја године завршавамо НТП  у Новом Саду, од око 30.000 квадратних метара, а положили смо камен темељац и за НТП у Нишу, рекао је Шарчевић.

Министар је додао да је потребно да поставимо добре темеље будућим генерацијама на свим нивоима образовања уколико желимо још научно-технолошких паркова и компанија попут оних који се развијају у НТП Београд.

Реформе образовања које спроводимо обухватају цео школски систем и циљ нам је да деца уче путем концепата и кроз исходе, а не да им неко пуко преноси садржај, објаснио је министар.

Шарчевић се дотакао и Закона о Фонду за науку, који је усвојен прошле године и који, како сматра, даје потпуно нову димензију, без политизације науке.

Задатак извршне власти је да ствара добре контакте са озбиљним земљама. Ми имамо билатералне уговоре о науци са Кином, Јужном Корејом, Русијом, Сједињеним Америчким Државама, Турском, Италијом, Португалом… Желимо да уђемо у пројекте попут Хоризонт Европа, чији је фонд око 160 милијарди евра, рекао је Шарчевић.

Државни секретар у Министарству просвете Владимир Поповић рекао је да држава ради на новом моделу финансирања науке који ће да комбинује и институционално и пројектно финансирање.

Бринућемо и о истраживачима на факултетима који нису у настави, наћи ћемо решење и за њих. Желимо економију засновану на знању, што више оваквих примера као у НТП Београд, рекао је Поповић.

Он је додао да има много разлога зашто је потребно направити ново законско решење и да верује да је држава на правом путу.

Верујем да ћемо направити Закон о науци и истраживању на добробит заједнице, у договору са њом и да ћемо имати подршку барем 95 одсто истраживача, рекао је Поповић.

Директорка Научно-технолошког парка Београд Гордана Даниловић Грковић рекла је да резултати тог парка показују да се развојем правих система подршке, као што су научно-технолошки паркови, може реализовати потенцијал који Србија има у младим људима.

Развојем оваквих инструмената подршке и охрабривањем младих да започну своје послове, одлив мозгова можемо да заменимо извозом паметних производа и услуга и да створимо услове за економију засновану на знању“, рекла је Даниловић Грковић.

Суоснивач стартап компаније „SmartReseаrch“ Марко Панић, који се након школовања у Немачкој вратио у Србију и почео да ради на развоју машине за аутоматско тестирање лабораторијских процеса, објаснио је какву је подршку на том путу добио од НТП Београд. 

Будући да је већина нас овде из техничке струке врло нам је значила помоћ коју смо добили и коју и даље имамо у усмеравању при развоју производа и пословања. Са друге стране, захваљујући Парку  добили смо и приступ различитим програмима финансирања развоја иновативних производа што је у нашем случају било пресудно, рекао је Панић.

Он је додао да очекује да се већ почетком маја производ његове компаније нађе на тржишту.

Научно-технолошки парк Београд основан је 2015. у партнерству Владе Републике Србије (у име Владе Министарство просвете науке и технолошког развоја), града Београда и Универзитета у Београду, уз подршку Владе Kонфедерације Швајцарске.

НТП Београд је конципиран као место спајања и размене између институција, науке и привреде са циљем да пружи подршку стартап компанијама/тимовима као и растућим високотехнолошким компанијама у развоју и комерцијализацији иновативних производа и услуга.