Роботика, ИТ и биотехнологије неке су од области у којима сарађују српски и португалски научници, а током недавне посете министра просвете Младена Шарчевића Португалу, договорено је да та држава помогне Србији у изради нове стратегије за високо образовање и науку до 2030. године.

Договорили смо се и да нам Португал помогне око ангажовања српских истраживача и научних институција у оквиру пројекта Хоризонт Европа и око повећања билатералних пројеката за 100 одсто, рекао је Шарчевић.

Додао је и да ће Португал помоћи и у вези са учлањењем српског Центра за промоцију науке са центрима изврсности (Петница, Тршић…) у европску асоцијацију сличних институција.

Циљ посете био је да добре везе између наших и португалских истраживача подигнемо на ниво бољих веза између држава и институција, истакао је Шарчевић.

Делегација из Србије обишла је најпрестижније португалске високошколске установе, научноистраживачке организације и институте, Фондацију за науку и технологију и Центар за промоцију науке.

Како је истакао Португалци веома цене српске истраживаче иако Србија има четири пута мањи буџет за науку.

Португал има све боље резултате, веома поштује и цени српске истраживаче и зато постоје бројни међусобни контакти. Сада је први пут држава стала иза тих контаката и иза те сарадње наших научника, рекао је Шарчевић.

Он је додао да Србија у Португалу тренутно има 81 докторанта и истраживача и да две земље већ сарађују у бројним областима, попут роботике, ИТ-ја, биотехнологија, , молекуларне биологије, машинства…

То су све егзактне науке које сутра могу да унапреде српску привреду. А цитираност њихових радова помаже нашим и њиховим институцијама да заузму престижна места на листама за рангирање високошколских установа и научних институција, попут Шангајске листе, рекао је Шарчевић.

Према његовим речима Португал је пример земље која је пре 30 година била далеко иза Југославије у области високог образовања и науке, али да су историјске околности утицале на то да су у овом тренутку далеко испред Србије.

Дошли су до тога да су се определили да буду земља технологије и знања. Веома много улажу у науку. Оно што ми радимо у Србији је комплементарно са њима, зато отварамо центре за младе људе и децу од малена почињемо да упућујемо у науку, рекао је Шарчевић.

Као пример, министар је навео неколико популарних туристичких места за најмлађе у којима деца могу да се упознају са науком и њеним достигнућима.

И ми то исто покушавамо у Србији, али они су узели старе фабрике, напуштене магацине. За све то имају европски новац, то је оно што ми немамо. Сама та чињеница да су они чланица Европске уније, а ми нисмо, на све утиче, закључио је Шарчевић.