Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Фонд за иновациону делатност, Делегација Европске уније у Србији и Светска банка обележили су данас завршетак „Пројекта подршке истраживању, иновацијама и трансферу технологије у Србији“, који је финансиран са 2,5 милиона евра из Претприступних фондова Европске уније (ИПА) за 2013. годину, а реализован у сарадњи са Светском банком.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић рекао је на свечаности у Научно технолошком парку да је циљ пројекта био је да се наука и привреда боље повежу и да се капацитети боље користе у сврху комерцијализације научних истраживања и унапређења трансфера технологије.

Србија се у том смеру заиста мења. Држава подстиче развој Фонда за иновације. Циљ нам је да кроз Фонд за науку створимо средства која неће бити само буџетска, него ће се сливати и из привреде, рекао је Шарчевић.

Он је рекао да ће доношењем нових закона бити промењен начин финансирања и да очекује да ће се Закон о науци и истраживањима ускоро наћи у Скупштини Србије. Најавио је и да ће до краја године бити завршен Научно технолошки парк у Новом Саду.

Шарчевић је захвалио представницима Светске банке и Европске уније, јер су препознали капацитете Србије и уложили средства која су искоришћена, између осталог, кроз иновативне ваучере и друге моделе на најбољи могући начин.

Директор Фонда за иновациону делатност Иван Ракоњац захвалио је, такође, ЕУ и Светској банци, али и Министарству просвете науке и технолошког развоја на моралној и материјалној подршци.

Он је рекао да је кроз овај пројекат осмишљен програм сарадње науке и привреде и да кроз њега конзорцијуми приватних предузећа и научно истраживачких установа могу да добију подршку од око 300.000 евра бесповратних средстава.

Овај пројекат, између осталог, изнедрио је Канцеларију за трансфер технологија која заједно са Центрима за трансфер технологија на факултетима у универзитета у Србији има задатак да помогне истраживањима која су довољно зрела да угледају светлост тржишта. У оквиру ове канцеларије успостављен је и механизам ваучера, рекао је он и најавио да ће нови позив за иновационе ваучере бити објављен у другој половини марта.

Шеф Делегације Европске уније у Републици Србији Сем Фабрици казао је да је знање потребно бизнису и да су наука и привреда до сада у Србији водиле „одвојене животе“ и да их је требало повезати.

Требало је направити мост између знања и пословног сектора и у томе смо успели, рекао је Фабрици.

Према његовим речима, неки академски кругови били скептични на почетку пројекта, али  су предрасуде разбијене потписивањем првих уговора, који су данас на тржишту.

Он је закључио да „Србија постиже одличне резултате“ и да су иноватори добили шансу у Србији.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва оценио је да је пројекат био веома успешан и најавио да ће Светска банка наставити да помаже Србију.

Програм трансфера технологије подржао је 19 пројеката научно-истраживачких институција у износу од 360 хиљада евра, међу којима су три пронашла патнера у привреди и склопила лиценцни уговор за пласман производа на тржиште. Након своје пилот фазе постаје стални програм Фонда, а позив је отворен током целе године.

Развијено је 11 услуга, а међу њима најзначајнија су иновациони ваучери. Финансијску помоћ кроз 220 иновационих ваучера добило је 180 малих и средњих предузећа, у укупном износу од 1,17 милиона евра.

Програмом сарадње науке и привреде подржано је 14 иновативних пројеката конзорцијума који се састоје од предузећа и јавних научно-истраживачких организација, у укупној вредности од 4,4 милиона евра.

Кроз Пројекат је такође пружена континуирана техничка подршка Министарству просвете, науке и технолошког развоја, у изради Стратегије развоја научноистраживачког и иновационог сектора и Платформе за развој научноистраживачке инфраструктуре, са пратећим акционим плановима.

У оквиру свечаности одржан је и панел Примењена научна истраживања, иновацијe и њихово финансирање у Србији“ на коме је, између осталих,  говорио и државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја проф. др Владимир Поповић.