Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je prethodnih godina u cilju stavranja podsticajnog i izvesnog okruženja za naučna istraživanja reformisalo sistem finansiranja nauke i povećalo ulaganja u razvoj naučne infrastrukture.

Uspostavljeno institucionalno finansiranje koje je ovaj sistem uredilo na način da on bude izvestan u i pogledu egzistencije naučnika, i u pogledu finansiranja njihovog naučno-istraživačkog rada.

U odnosu na period od pre deset godina ulaganja u nauku su veća za 80 odsto, sredstva ulagana u razvoj infrastrukture veća su tri puta, a primanja naučnika veća su za 35 odsto.

Formirani su posebni fondovi, Fond za nauku i Fond za inovacinu delatnost, putem kojih se značajna sredstva ulažu u istraživnja u okviru svih oblasti.

Nastojanje je da se podrže kvalitetni projekti koji će doprineti razvoju nauke, ali i njenoj praktičnoj primeni u svakodnevnom životu, a za finansiranje projekata koriste se i budžetska sredstva, ali i raspoloživa sredstva iz fondova EU. Samo za program „Ideje“  Fonda za nauku država će sa 30 miliona evra podržati najbolje istraživačke projekte. Takođe kroz program PROMIS finansira se 59 projekata. Maksimalan budžet jednog projekta iznosi do 200.000 evra. Program okuplja 320 istraživača koji će realizovati osnovna i primenjena istraživanja iz svih oblasti nauke: prirodne nauke, tehnika i tehnologija, medicina, biotehnika i društvene i humanističke nauke. U pripremi su i dva nova javna poziva za nove programe podrške putem ovog fonda.

Takođe, podržana su i medicinska istraživanja kroz poseban COVID program, a  značajna sredstva ulažu se kako bi naša zemlja i naučnici imali što veća postignuća iz punopravnog članstva u CERN-u, na koje smo ponosni.

Fond za inovacionu delatnost je od osnivanja uložio ukupno 37 miliona evra u razvoj inovacija i to 31,2 milion za realizaciju 227 inovativnih projekata.

Takođe, širi se postojeća mreža od 65 instituta i osnivaju novi – Institut za veštačku inteligenciju, Institut za informacione tehnologije, Institut BioSens, a pri Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo uspostavljen je Centar za sekvenciranje genoma i bioinformatiku.

Širi se i meža naučno tehnoloških parkova u čiju je izgradnju i opremanje uloženo više od 53,7 miliona evra.

Cilj države je da istraživačima, posebno mladim, stvori uslove za rad u Srbiji, zato posebno podstiče mlade istraživače, studente doktorskih akademskih studija za uključivanje u naučnoistraživački rad u akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama. Do sada je po sva četiri poziva uključeno 1657 mladih istraživača-studenata doktorskih studija.

Država je strateški pristupila reformama u nauci i visokom obrazovanju i usvojene su strategije kojima su planirana značajna ulaganja u naučnu infrastrukturu i nauku – Strategija razvoja nauke 2021-2025, Strategija razvoja veštačke inteligencije i Strategije pametnih specijalizacija. Ova dokumenta javnih politika i aktivnosti koje su njima predviđene će, uz osnovnu Strategiju razvoja obrazovanja do 2030, doprineti da se načini značajan pomak u ovom polju. Takođe, značajan korak načinjen je i usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju kojim se otvaraju vrata za punopravno članstvo u ENQA.

Svim ovim aktivnostima država Srbija nastoji da stvori dobre i podsticajne uslove za naučno istraživački rad i verujemo da će svi ovi napori doprineti da kvalitet naučnnih radova i njihova citiranost budu veći.

Ministarstvo će nastaviti da sinergijskim aktivnostima sa KONUS-om, koji je i u prethodnom periodu bio značajan partner u svim zakonodavnim i naučno-stručnim procesima, radi na implementaciji najboljih rešenja i dobrih praksi, što će u budućnosti doprineti boljoj poziciji na Šangajskoj listi.